Marija Dolores

VAZNO!!!!!

, 08 2011 18:26:56 +0100

Da li je bilo ko bio u Petnici,mislim na IS Petnica?Ako jeste,molim vas da mi kazete kako vam je tamo bilo,kakva su predavanja i kakve ste radove radili.........Hvala unapred!!!

PITANJE

, 11 2010 13:15:11 +0100

Da li neko zna neku dobru knjigu o srednjem veku ili starom veku?Bas su mi takve potrebne.....i da li znate neki bas bas bas BAS strasan film,ili neku extra komediju????????

Hvala unapred

Andrea Marija Senkel - Taned

, 18 2010 16:01:42 +0200

Dobra knjiga.Stavise,jako strasna,iako se to ne vidi.Cela radnja knjige je smestena u jednom malom seocetu u Nemackoj,Tanedu,nekih deset godina posle Drugog svetskog rata.Jedna porodica,Daner,jako je cudna.Oni su samotnjaci,ni sa kim ne razgovaraju,nikome se ne obracaju,ukoliko to nije krajnje nuzno.Pravi su sitnicari i skrtice. Stari Daner nikome nije davao svoj novac,a kada bi trebalo nesto da se plati,uvek je trazio razlog da plati manje.Niko ih nije bas dobro poznavao,ali,mnogi nisu znali ni kako su se svi tu nasli,niti kakve sve tajne krije ova porodica.Stari Daner je dosao na to imanje kao mladic,pre Drugog svetskog rata.Posto gazdina kcerka nije bila udata,a imala je 36 godina,nesto se moralo uraditi.Daner joj se uvlacio i na svaki moguci nacin pokusavao da je zavede.Kao mladic je bio jako lep,a ona,manje-vise.Ipak,on je zeleo pare i imanje.Kada se ozenio njome,promenio je i stav prema njoj.Nije vise bio blag,cesto ju je silovao.........Radnja knjige postaje mnogo bolja kada neko ili nesto dodje na imanje i jedne noci pobije sve Danerove,cak i decu,svi sekirom zaklani.Tada se u selu javlja neopisivi strah. Niko nije napustao kucu pri kraju dana,svi prestaju da veruju jedni drugima...a sve to je opisano na veoma zanimljiv nacin,kao neka vrsta dnevnika.Svaka osoba koja se javlja u knjizi ima svojih par stranica i govori u prvom licu.Knjiga je jako mala,svega 150 stranica,tako da se moze procitati za najvise dva dana.Ipak,na kraju knjige se ne otkriva ko je ubica,to vi sami treba da otkrijete.... Zaista bih voleo da procitate ovu knjigu,koja je dobila mnoge nagrade za najbolji nemacki kriminalisticki romn u 2007. godini....:)))))))))

"Misli velikih"

, 21 2010 18:28:11 +0100

"Iz celog celo nastaje;ako se od celog oduzme celo,celo i dalje ostaje celo."

Kako da ubijete 48 sati u Becu

, 19 2010 22:38:43 +0100

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Beč deluje kao da je još uvek prestonica velike i uticajne imperije iz prethodnih vremena, a njegovi stanovnici se upravo tako i drže. Ovaj grad definitivno odiše imperijalnom nostalgijom – ogromne barokne crkve i aristokratske palate dominiraju centrom grada (Innere Stadt), monumentalni projekti s kraja 19. veka ulicom Ringstrasse, a razglednice s likom Cara Franca Jozefa i njegove žene Elizabete i dalje se prodaju na svakom koraku.

Paralelno sa starim habsburškim građevinama stoje zgrade iz perioda Jugendstila i ranog Modernizma, kada su u Beču živeli Freud, Klimt, Schiele, Mahler i Schönberg. U to doba, čuvene kafeterije ovog grada bile su od jutra do mraka pune intelektualaca.

To je bez sumnje bilo zlatno doba Beča, i posle toga je krenuo pad. Austrougarska imperija je prestala da postoji 1918, a Beč, nekada prestonica zemlje od preko 50 miliona ljudi, spao je sa dva miliona na jedva 1.5 miliona stanovnika, najviše jer se veliki broj čeških imigranata tada vratio kućama.

Beč od tada pokušava da se nosi sa svojom slavnom prošlošću, i nikako ne uspeva da se oslobodi reputacije ksenofobičnog grada. Ali Beč je svakako i danas savršeno inspirativan grad. Tu su neke od najboljih umetničkih kolekcija u Kunsthistorisches muzeju, orkestri svetskog glasa, i neverovatno arhitektonsko nasleđe.

To je istovremeno i izuzetno civilizovan grad, čist i bezbedan. Uprkos tome što mu stanovništvo rapidno stari, Beč ima odličan noćni život, sa pregršt klubova i Musikcafés koji su otvoreni do jutra.

Čak su i bečki restorani, poznati po davanju prednosti kvantitetu u odnosu na kvalitet, počeli da otkrivaju inovativnije načine spremanja hrane. Tome su doprineli i sve prisutniji restorani najrazličitijih etničkih kuhinja.

Većina ljudi koji prvi put dođu u Beč vreme u glavnom provodi u centru grada koji se zove Innere Stadt. Ovaj lavirint uličica danas je najvažniji komercijalni kvart, krcat radnjama, kafićima i restoranima.

Obratite pažnju na Stephansdom, najlepšu gotsku građevinu u samom centru pešačke zone. U jugoistočnom uglu Innere Stadta je Hofburg, nekadašnja carska palata i habsburško sedište. Danas je tu smešteno nekoliko muzeja, od kojih je najbolji Schatzkammer.

Nekadašnje zidine grada oko Innere Stadta srušene su 1857, i na njihovom mestu sada je spektakularan bulevar pod nazivom Ringstrasse. Danas se Ringstrasse koristi kao obilaznica oko najužeg centra grada, a automobili i autobusi tu često prave krkljanac. Ipak, ova ulica je mesto gde su nagomilane najgrandioznije javne zgrade kasne bečke imperije, među kojima je i novi gradski kulturni centar Museumsquartier.

Bulevar Ringstrasse okružuju Vorstädte, ili uža predgrađa, čiju spoljnu granicu čini saobraćajem zagušeni Gürtel (u bukvalnom prevodu "kaiš"), autoput obilaznica.

Gradski prevoz

Gradski transport je izuzetno razvijen i razgranat, i uključuje metro (U-bahn), tramvaje i autobuse koji u glavnom rade do 12.30 noću. Postoji i dobra mreža noćnih autobusa koji i du na svakih pola sata, u nekim delovima grada i na 15 minuta.

Tramvajski sistem u Beču je jedan od najrazvijenijih u svetu. Postepeno se uvode novi ultra-niskopodni ULF tramvaji, koje je dizajnirao Porsche.

Smestite se

Hoteli u centru grada su mnogobrojni, ali i skupi. Ni hosteli nisu naročito jeftini, mada je moguće naći prenoćište u šestokrevetnoj ili četrovorokrevetnoj sobi za 12 eura.

Čekirajte Hostel Hutteldorf (Schlossberggasse 8) gde ćete u četvorokrevetnoj sobi moći da prespavate za 16 eur. Dobra varijanta je nešto skuplji Do Step Inn (Felberstrasse 22/6) gde dvokrevetna soba košta 40 eur.

Dobra opcija su i pansioni: U fancy Pensionu Domizil (Schulerstrasse 14, +431 513 3199) dvokrevetna soba košta 95 eur.

Ako vam budžet nije tesan, preporučujemo Konig von Ungarn sa četiri zvezdice (Schulerstrasse 10, +43 151 58 40) gde dvokrevetne sobe koštaju oko 160 eur

Prošetajte kroz park

Prater je najveći park u Beču, a u njemu je i čuveni zabavni točak Riesenrad, visok 61 metar. Sagrađen je 1897, a pojavljuje se u filmovima Treći čovek Orsona Velsa i u filmu o Džemsu Bondu The Living Daylights.

Park je ogroman sa kilometrima staza za pešačenje. Na severnom ulazu u park možete iznajmiti bicikl.

Nedelja ujutro: pravac crkva

Svetski poznat Hor bečkih dečaka peva na jutarnjoj misi (9.15am) u Hofburgkapelle. Ulaz se plaća 1.5 eur (+43 153 399 27).

Kamernu muziku, u glavnom od Hajdna i Mocarta, možete čuti u Augustinerkirche (Crkvi Svetog Avgustina) nedeljom u 11am.

Kulturno popodne

Kunsthistorisches muzej (Maria-Theresien-Platz, www.khm.at) ima sjajne postavke i odličnu kolekciju Pitera Brojgela. Radno vreme je od 10am do 4pm.

Muzej MAK (Stubenring, 5, www.mak.at, 10am-6pm) nudi mešavinu Arts Nouveau i Deco.

Palata Belvedere ili Oberes Belvedere (Prinz-Eugen-Strasse, 3, 10am-5pm) je mesto gde se možete diviti delima Gustava Klimta.

Zdrava hrana

U Austriji čak i najjeftiniji supermarketi prodaju hranu izuzetno visokog kvaliteta. Ono što ćete odmah primetiti je jaka kultura konzumiranja organski gajene hrane.

Nezavisne organizacije sprovode rigoroznu kontrolu svakog proizvoda na kojem stoji da je organski gajen. I pored toga možete ih naći na svakom koraku, i koštaju potpuno isto kao i drugi proizvodi. Najbolje je da ih potražite u supermarketima kao što je "Hofer". Na ovim proizvodima stoji nalepnica "Bio".

Ako imate ograničen budžet, hranu kupujte u jeftinim supermarketima, kao što su Hofer (preporučujemo), Mondo ili Lidl.

Snek s nogu

Meso je glavni sastojak bečke kuhinje, a Bečke šnicle ćete naći na svakom koraku

Svratite u Figlmueller (Wollzeile 5, +00 43 1512 61 77, www.figlmueller.at), tvrdi se da oni imaju najveće Bečke šnicle u gradu. Ne samo što su ogromne, one se bukvalno prelivaju preko tanjira. Mesto je vrlo popularno i često je velika gužva. Ali sto ćete naći brzo jer na meniju su samo Bečke šnicle i Heuriger (mlado vino) tako da nema gubljenja vremena oko naručivanja.

Ako ste za orijentalni snek, odličan izbor je Maschu Maschu (Rabensteig 8, tel: +00 43 1533 2904). Ovde se pravi ubedljivo najbolji falafel u Beču, gradu koji vrvi od kioska sa arapskom hranom.

Pizza Bizi (Wollzeile, 5) je picerija sa salad barom – salate možete da sipate u tanjir nebrojeno puta.

Ako ste u stisci s vremenom, rešenje je Trzesniewski (Dorotheergasse 1, www.speckmitei.at, +00 43 1512-32-91) gde možete pojesti neki od njihovih kolosalnih sendviča.

Noćni život

Početkom 1980ih, pešačka zona između Crkve St. Ruprecht (najstarije u Beču) i mikropivare Bermuda Bräu postala je popularna kao Bermudski trougao. To je deo grada gde se toleriše glasna muzika, i gde su nikli mnogi barovi i mali klubovi.

Flex (www.flex.at) je verovatno najbolji klub u Beču. Nalazi se na kod Donaukanala, dela Dunava koje je postalo stecište off-mainstream, boemskih i umetničkih duša. Glavni dan za Flex je ponedeljak, ali i ostalim danima ima dobrih dešavanja.

Shiraz (www.shiraz.at, Stadtbahnbogen 168, +43.664.3355555) je mali i udoban bar gde možete da dođete na čil i pušite duvan iz nargile.

Kako stići

Autom računajte 6-8 sati (650 km), preko Budimpešte, i u glavnom je autoput. Granica sa Mađarskom (EU) sada je civilizovana pa je i zadržavanje minimalno. Sa Šengenskom vizom koja je potrebna za Austriju imate pravo i na tranzit kroz Mađarsku.

Najkomfornije ćete stići vozom. Polasci iz Beograda su svakodnevni u 8.30 am i 10.25 pm, a put traje oko deset sati. Karta u jednom pravcu je 5,500 dinara, povratna 11,000, a doplata za kušet 1.170 din. Imajte u vidu da će tokom oktobra i novembra 2005. pruga između Beograda i Novog Sada biti zatvorena zbog renoviranja.

Autobus je znatno jeftiniji, karta u jednom pravcu je 3,700 din, a povratna 5,100. Polasci su svakog dana, a put traje oko 9 sati.

Austrija,zemlja carskih dvoraca i valcera

, 19 2010 22:33:57 +0100

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Nekad sedište jedne od najvećih evropskih monarhija, zemlja burne i bogate prošlosti, impozantnih građevina i još lepše prirode, Austrija sve posetioce ostavlja bez daha

Photo: thisisbossi / Flickr

Bilo da ste vatreni navijač srpske rukometne reprezentacije i srećnik koji od 19. do 31. januara hrabri naše sportiste na Evropskom rukometnom prvenstvu, ili planirate skijanje u nekom od najlepših svetskih skijaških centara, Austriju pokušajte da doživite i na drugi način. Ta mala, ali bogata država, zahvaljujući vrlo burnoj i bogatoj istoriji dobila je u nasleđe mnoge istorijske i kulturne građevine i blaga od neprocenjive vrednosti.

Carski dvorac u Insbruku

Austrija ne samo da je vodeća u zimskim sportovima nego je i zemlja posebno lepih dvoraca u kojima se i danas oseća duh kraljevske prošlosti i gde između zidova salona za ples možda možete da čujete i fine taktove valcera.

Danas, kao i pre 500 godina, svaki posetilac carskog dvorca Hofburga ostaje zadivljen zlatnim krovom stare rezidencije u Insbruku. Maksimilijan I, najpoznatiji Habzburgovac u Tirolu, kao tirolski starešina uselio se u njega i pre nego što je dobio kraljevsku i carsku krunu. Kao impresivan spomenik svoje moći sagradio je raskošno fasadno izbočenje sa šarenim reljefima i vatrostalnim pozlaćenim crepovima. Povod za to bilo je i njegovo venčanje s Bjankom Marijom Sforcom. Kao najlepši spomenik Maksimilijan I namenio je sebi grobnicu u dvorskoj crkvi u kojoj na kraju ipak nije pokopan, jer je posle za svoj večni počinak odabrao Bečko Novo Mesto.

Dvorac Ambras kod Insbruka poznat je po zbirci oružja i oklopa iz vremena od kasnog srednjeg veka do baroka. Ta zbirka, koja je raspoređena u tri dvorane, pripadala je Ferdinandu II. Na istom mestu čuva se i maniristička riznica (manirizam - umetnički pravac koji se pojavio u zapadnoj Evropi u drugoj polovini 16. veka) sa dragocenostima i neobičnim blagom iz područja prirode, umetnosti i nauke. U dvorcu je i galerija portreta značajnih za austrijsku istoriju od 1400. do 1800. godine, zbirka kasnogotskog slikarstva i oltar svetog Jurija iz vremena cara Maksimilijana I.

Photo: Aconcagua / Wikimedia Commons

Duž obala Dunava

Dunav je jedan od najstarijih plovnih puteva srednje Evrope kojim su tokom vekova plovili brojni poznati carevi i vladari. Ali, ta reka bila je i svedok niza istorijskih događaja, pa su uz njene obale sagrađena značajna arhitektonska zdanja, počevši od grada Passaua u kojem je samostan trapista Engelhartszell pa sve do meandra Schlogen. Pre Eferdinga, grada kneževske loze Starhemberg, pažnju privlači dvorac Schaumberg, sada u ruševinama, a potom u Lincu stari deo grada blizu samostana augustinskih kanonika sv. Florijana sa čuvenim Bruknerovim orguljama. Ako nastavite plovidbu Dunavom, doći ćete do starog rimskog naselja Enns, a pre ulaska u Donju Austriju proći ćete divlju deonicu Strudengaua sa starim brodarskim gradićem i rečnu luku Grein. U srcu pokrajine Salzkammergut nalazi se regija Bad Ischl gde se i danas oseća dašak carske atmosfere. Posebno mesto u Bad Ischlu je dvorska poslastičarnica Zauner, čije je slatkiše i sam car rado isprobavao.

Tamo je, naime, car Franjo Josip između 1854. i 1914. godine provodio godišnji odmor. Još i danas brojni turisti odlaze u crkvu sv. Wolfanga, delo Michaela Pachera, a Mocartovi obožavaoci dolaze u Gilden da vide rodnu kuću majke tog slavnog kompozitora.

Viteška utvrđenja i rezidencije

Istoriju austrijske pokrajine Gradišće obeležile su loze Esterhazi i Botanji.

Jedna od prelepih građevina iz njihovog vremena je i kula Lockenhaus, poslednje pravo viteško utvrđenje u Austriji smešteno u brdovitom Gunsergebirgeu.

Stari grad iz 13. veka je renoviran, a u njemu možete i da prenoćite. Najznačajniji kulturni spomenik ove pokrajine je dvorac Esterhazy u Eisenstadtu (Gvozdenom gradu), središtu bivše mađarske kraljevine. Prvobitna gotska kula renovirana je u baroknom stilu, klasicističkoj strogosti umetničkog stila bidermajer. Biser dvorca svakako je Hajdnova dvorana, jedna od najlepših i najakustičnijih koncertnih sala na svetu. Nekadašnja rezidencija kneževskih nadbiskupa, Imperialis, u Salcburgu, najveća je evropska tvrđava sagrađena u 11. veku. Posetioci tamo mogu da vide i mučilište iz tog vremena, ali i raskošne dvorane sa majstorskim delima renesansnih i baroknih umetnika. Dvorac Goldegg je kulturno središte, a njegove najveće dragocenosti su damske odaje iz 14. veka i viteška dvorana iz 1536. godine s renesansnom oplatom, što zajedno sa freskama spada u najveća blaga Salcburga tog vremena. Visoko iznad doline Sazach stoji nekadašnja odbrambena tvrđava iz 11. veka, Hohenwerfen. Služila je vladarima ne samo kao vojna strateška tačka, nego i kao lovačka tvrđava. I danas se u njoj organizuju zabave i čuva zanimljiva zbirka oružja (više na www.austria.info).

"Misli velikih"

, 19 2010 15:29:06 +0100

"Cudno je kako je malo potrebno da budemo srecni,a jos cudnije,kako nam cesto bas to malo nedostaje."-Ivo Andric

Vizantijska umetnost

, 19 2010 15:27:55 +0100

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Zbog geografskog položaja na granici između Zapada i Istoka,vizantijska umetnost je bila predodređena da sjedini elemente grčko-rimske i istočnjačke umetnosti.Centar vizantijske umetnosti bio je Carigrad,u kome su stvoreni estetski principi vizantijske umetnosti.U njemu su istočnjačke i grčko-rimske tradicije prožete hrišćanskom idejom po kojoj je car predstavnik Boga na zemlji.Umetnost je trebalo da materijalizuje božanske zakone,jedan apsolutni poredak božanskog porekla.Invencija umetnika bila je ograničena,on je bio dužan da sledi prototip u kome je sve telesno i čulno bilo potisnuto u korist duhovnog,u korist ideje o apsolutu.

Razvojne etape vizantijske umetnosti bile su obeležene periodima uspona i padova.Posle najezdi varvarskih plemena koja su pretila na svim granicama,u haotičnim vremenima seobe naroda,Justinijanova vlada u VI veku obeležava prvi cvetni period vizantijske umetnosti.Tada je u Carigradu izgrađen najveći spomenik vizantijske kulture-Sv. Sofija,crkva Božje premudrosti.Kombinacijom podužne i centralne građevine,ali sa naglašenom centralnošću,crkva dobija oblik kvadrata,od kojih je manji,središnji,pokriven kupolom,upisan u veći.Ogromna kupola proširena je prema istoku i zapadu polukupolama,a ove,prema jugu i severu-četvrtinama kupola.Velikim prostorom,sfernim površinama kupola i polukupola,koje uzgledaju kao da lebde nad prostorom,svetlucanjem mozaika i raznobojnog mermera,skoro prozirnim kamenim pregradama i kapitelima, arhitektura Sv. Sofije deluje bestežinski i nematerijalno.Ovim osobinama ona je trebalo da ovaploti božansku mudrost kojoj je posvećena.Prozori,gusto poređani pri dnu kupole i na zidovima glavnog broda,raskošno osvetljavaju unutrašnji prostor.

U Justinijanovo vreme gradilo se i u Raveni,koja je bila glavno uporište vizantijske vlasti u Italiji.Crkva San Vitale u Raveni je oktogonalna građevina sa kupolom.Dobro osvetljena,ona ima sa obe strane oltara dva čuvena mozaika. Jedan prikazuje caricu Teodoru sa dvorskom pratnjom kako crkvu daruje zlatnom zdelom koju drži u ruci;drugi Justinijana,takođe sa pratnjom,kako crkvu daruje zlatnom zdelom koju drži u ruci.Ovi mozaici označavaju početak vizantijskog stila u slikarstvu.Visoke,lake,izdužene figure,frontalno okrenute posmatraču,bez ikakvog nagoveštaja pokreta,sa krupnim očima uprtim u posmatrača,ponavljane su stotinama godina na zidovima vizantijskih crkava. Ispod raskošne odeće su nestale telesne vrednosti,svesno žrtvovane duhovnom izrazu.Zemaljski prostor zamenjen je zlatnom ravnom površinom kao pozadinom figura.

Istom stilu ravenskih mozaika pripadaju i mozaici Eufrazijeve bazilike u Poreču,izgrađene u VI veku.

Posle perioda kriza koje su usledile nakon Justinijanove smrti-borbe sa Slovenima,Avarima,Persijancima i Arabljanima,i posle ikonoboračkih ratova, nastupio je drugi cvetni period u umetnosti pod dinastijama Makedonaca i Komnina.Zabrana predstavljanja ikona,tj,ljudske figure u slici do koje je došlo u periodu ikonoborstva,još više je ojačala uticaj Istoka.Čak i kada je zabrana ukinuta,figure su podvrgavane jakoj stilizaciji.Slikane predstave su sumetrične sa zlatnom pozadinom,a likovi psihološki produbljeni,gotovo ekspresivni.U ovom periodu stvoreni su ciklusi sjajnih mozaika u crkvama na Siciliji i u Grčkoj.U crkvi Sv.Luka u Fokidi mozaici su raskošnih,blistavih boja.

U ovom periodu u arhitekturi preovladava centralna građevina sa osnovom grčkog krsta upisanog u kvadrat i sa jednom ili pet kupola.Kupole dobijaju tambur sa prozorima kroz koje svetlost pada odozgo.Građevine postaju uže,a više.Spoljašnjem izgledu građevine pridaje se veći značaj bogatijim raščlanjavanjem zidova i kombinacijama samog građevinskog materijala:opeke, kamena i maltera kojima se stvaraju polihromija i živopisnost fasada.

Ovom periodu pripadaju freske u nekim crkvama Makedonije,na primer freske u Sv. Sofiji u Ohridu i u Nerezima kraj Skoplja.

U Sv. Sofiji u Ohridu freske iz sredine XI veka najviše su očuvane u oltarskom prostoru.Ističu se,na severnom i južnom zidu,dva friza klečećih anđela raširenih krila,koji se u strogom i svečanom ritmu priklanjaju Bogorodici sa Hristom naslikanoj u polukružnoj apsidi.Freske u Ohridu imaju simboličan i dogmatski karakter i njihova glavna osobina je naglašena ekspresivnost.Ona je postignuta stilizacijom figura,neproporcionalnošću i namrgođenim,asketskim likovima.Taman,tonski shvaćen kolorit ističe blag volumen figura,ali je pozadina ravna i uglavnom apstraktna.

Grčkim natpisom nad ulazom crkva u Nerezima datirana je 1164. godine.Malih dimenzija,ona ima dragocene freske iz perioda Komnina.Linija,prisutna već u slikarstvu Sv. Sofije u Ohridu,dobija u freskama Nereza primaran značaj.Ona nije više samo naglašena i podvučena kontura već ulazi unutar obojenih površina da označi nabore draperije,plastičnost oblika,kosu i bradu.Uz svetle boje ona je nosilac osećajnosti i,istovremeno,prefinjene dekorativnosti.Stojeća figura Sv. Pantelejmona sa lekarskom kutijom u ruci naslikana je u trolisnom okviru ikonostasa na plavoj pozadini.Očuvani deo ikonostasa rađen je u štuku. Njegovi reljefi sa dve naspramno okrenute ptice i sa biljnim ornamentima pripadaju vizantijskoj skulpturi.Naime,u njoj slobodne skulpture ima veoma malo.Prevashodno postoji samo reljef koji je dekoracija kapitela,krovnih venaca i crkvenog nameštaja.Svojim dvodimenzionalnim karakterom i ornamentalno-apstraktnim motivima on liči na čipku ili svetlo-tamni crtež.

Razvoj u vizantijskoj umetnosti bio je još jednom prekinut,i to krstaškim osvajanjem i pljačkom Carigrada 1204. godine.Carstvo je obnovljeno 1261. godine i od tada pa sve do pada Carigrada pod vlast Turaka razvijala se poslednja umetnička faza pod dinastijom Paleologa.U tom periodu se u vizantijskom slikarstvu produbljuje naslikani prostor i ističe volumen.Ove karakteristike dolaze do izražaja u mozaicima i freskama Kahrije-džamije u Carigradu.

Tokom XI i XII veka vizantijski stil umetnosti prodire i u Rusiju,u kojoj se kao velika umetnička žarišta ističu Kijev,Vladimir,Suzdalj i Novgorod,a posle mongolskog osvajanja u XIV veku istaknuto mesto zauzima Moskva.Iako je crkvena arhitektura u Rusiji imala uzore u carigradskim crkvama,vremenom je razvijen originalan tip građevine kvadratnog oblika sa kosim krovovima i sa kupolama.

Najznačajnija dela ruskog slikarstva su ikone.Na njima se ističu velike površine čistih boja,skoro bez senki,sa ritmovima jasne,vijugave linije.Najbolji ruski slikar ikona i fresaka je Andrej Rubljov.Njegova ikona Starozavetne Trojice svrstava se u same vrhove evropskog slikarstva.

Umetnost Starog Rima

, 19 2010 15:25:19 +0100

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Više skloni vojnoj i zakonodavnoj organizaciji države a manje originalnom umetničkom stvaralaštvu,Rimljani su koristili iskustva svih naroda sa kojima su dolazili u dodir.Veoma brzo Rimljani počinju osvajačke ratove i proširuju granice svoje države na severu do Škotske,Rajne i Dunava,na istoku do Persijskog zaliva,a na jugu osvajaju celu severnu Afriku.Od svih umetnosti sa kojima je dolazila u dodir,na rimsku umetnost najviše su uticale helenistička, koja je čuvala grčku tradiciju,i etrurska,koja se razvijala na teritoriji Italije,severno od Rima,do potpadanja pod rimsku vlast.

Pored različitih uticaja-istočnjačkih,grčkih i etrurskih-u rimskoj umetnosti naročito u arhitekturi prisutne su i mnoge originalne,čisto rimske tekovine.Javni i privatni programi građenja izazvali su izvanredan razvoj arhitekture i usavršavanje građevinskih tehnika i materijala.Istina,većinu rimske arhitekture čine utilitarne građevine,namenjene vojnim i osvajačkim ciljevima,ali i one pokazuju solidnost i metodičnost građenja,kolosalnost i snagu.Glavni građevinski materijal bila je opeka,ali su Rimljani stvorili i koristili i jednu vrstu betona, mešavinu šljunka,maltera i tucane opeke i kamena.Ovakav beton je omogućio velike građevinske poduhvate.

Rimljani su,pre svega,bili veliki urbanisti.Gradove su podizali u Italiji i u provincijama.Skoro za sve gradove imali su jedan plan,koji je možda grčki pronalazak,ali su ga tek Rimljani dosledno primenjivali.To je plan šahovske table,podeljen na četiri dela pomoću dve glavne ulice:kardo,u pravcu sever-jug,i dekumanus,u pravcu istok-zapad.Paralelno sa njima išle su druge ulice koje su formirale kvadratne ili pravugaone blokove kuća.U središtu grada nalazio se forum-popločan gradski trg okružen porticima.Gradovi su imali hramove,palate, slavoluke,bazilike,terme,amfiteatre i mauzoleje.Najbolje očuvan rimski grad je Pompeja,na jugu Italije,a ostataka rimskih gradova ima i na našoj teritoriji.

Teritorije balkanskih zemalja ulazile su u sastav Rimske imperije i bile su administrativno podeljene na provincije.Rimska uprava u njima zasnivala se na gradskom uređenju i na sistemu municipija (gradovi sa samostalnom gradskom upravom) i kolonija (naseobina rimskih građana u osvojenoj zemlji).Među ostacima gradskih rimskih celina ističu se Sirmijum,Stobi,Naisus i Pola.U kontinentalnim područjima termalni uređaji u gradskim vilama i palatama bili su,s obzirom na klimu,od prvorazrednog značaja.Oni su zahtevali i novu organizaciju prostora u razvedenim polukružnim elementima,a oni su iziskivali gradnju oblih i polukupolastih svodova.

U gradskoj arhitekturi Rimljani su stvorili i nove oblike građevina,od kojih su neke istinska remek-dela.Takav je hram Panteon,izgrađen 126. godine u Rimu. Bio je posvećen bogovima planeta,pa je arhitektonski simbol svemira.Kroz predvorje od 18 monolitnih stubova ulazi se u kružni hram pokriven kupolom. Visina od poda do vrha kupole iznosi 35,5 m,a isti je toliki prečnik prostora,odnosno kupole.Lepotu i vrednost njegove arhitekture čini unutrašnji prostor,koji izgleda još veći zahvaljujući dubokim nušama u kružnom zidu. Velika,iznutra kasetirana sferna površina kupole,tehnički neizvodljiva bez opeke i betona,ima na sredini kružni otvor,koji povezuje unutrašnji sa spoljašnjim prostorom hrama.

Rimski pronalazak su i pravougaone dvorane sa kolonadama stubova koje unutrašnji prostor dele na brodove ili lađe,sa ulazom na jednoj kraćoj,i polukružnim prostorom na drugoj,suprotnoj strani.Nazivaju se bazilike i bile su gradske većnice i sudnice.

Amfiteatri,iako su bili mesta za krvave borbe gladijatora i divljih zveri i za mučenje hrišćana,podstakli su rimske arhitekte na značajne građevinske poduhvate.Pored očuvanih amfiteatara u Puli i Veroni veličinom se ističe i Koloseum u Rimu.Ovalan ograđen prostor ima u sredini arenu,ispod nje hodnike i podrume,a okolo sistem stepeničastih sedišta na koja se moglo smestiti oko osamdeset hiljada ljudi.Spoljna fasada Koloseuma oživljena je stubovima i lukovima i vodoravnom podelom na prizemlje i spratove.Stubovi dorskog,jonskog i korintskog stila dekorišu,zavisno od svojih osobina, horizontalne zone,tako da su dorski stubovi u prizemlju,jonski na prvom,a korintski na drugom spratu.

Ostaci rimskih carskih palata takođe su očuvani.Dok je Hadrijanova vila u Tivoliju kraj Rima primer letnjikovca,Dioklecijanova palata kod Salone,današnje jezgro Splita,i Romulijana kod Zaječara u istočnoj Srbiji bile su rezidencije, koje su istovremeno imale izgled palate,grada i utvrđenja.Obe su izgrađene krajem III i početkom IV veka i pripadaju poznoj rimskoj arhitekturi.

Dioklecijanova palata imala je oblik nešto iskošenog pravougaonika i bila je sa tri strane,prema kopnu,opasana debelim zidinama ojačanim kulama,dok je četvrtom stranom izlazila direktno na more.Sa dve ulice palata je,kao i grad, bila podeljena na četiri dela.Osim carskih apartmana,hrama,peristila i podzemnih hodnika i prostorija,palata je imala carski mauzolej i danas dobro očuvan. Mauzolej je spolja osmostrana,iznutra kružna građevina sa nišama u zidu i opasana kolonadom korintskih stubova.Ceo prostor mauzoleja pokriven je kupolom koja je iznutra polulopta,a spolja ima oblik osmostrane piramide.

Sličan karakter ima i Romulijana koju je izgradio rimski car Galerije,a nazvao je po majci Romuli.Trapezastog oblika,sa utvrđenim zidinama i kulama,sa bazilikama,hramom i palatom-Romulijana se odlikuje velikim bogatstvom arhitektonske plastike i brojnim podnim mozaicima.

Osim arhitekture,originalni u rimskoj umetnosti su vajani portret i istorijski narativni reljef.U toku više vekova Rimljani su izvajali veliku galeriju portreta careva,patricija i običnih građana,čija neposrednost i iskrenost realizacije ostaju do danas neprevaziđene.Koreni rimskog portretnog realizma leže u domaćoj italskoj i etrurskoj tradiciji i u starom rimskom običaju da se otisak lica umrlog pretka sačuva u vosku.Kipovi samog Avgusta,kao što je onaj iz Primaporte,pokazuju sve individualne osobine ličnosti i istovremeno izražavaju ideju o božanskom poreklu vladara.Iako je cela statua idealizovana,pojedinosti (naročito odeća) izražavaju realizam svojstven rimskom umetničkom duhu. Umetničku vrednost ima i bronzana glava iz Kostolca na Dunavu.Ozbiljan lik, bez brade i brkova,pripada danima Trajanove vladavine,tj, prelazu iz I u II vek. Realizam ove glave usredsređen je na neposredan izraz ljudske prirode sa elementima tragičnog.Nasuprot njoj,bronzana glava cara Konstantina,s početka IV veka,izvesnom stilizacijom kose primer je reprezentativnog portreta.Ona je, izgleda,takođe bila deo cele statue,koja je možda stajala na forumu Naisusa, rodnog carevog mesta,i bila sračunata na posmatranje spreda i iz daljine.

Isti realizam Rimljani su negovali i u reljefnom prikazivanju istorijskih događaja.Ovim reljefima ukrašavani su trijumfalni luci i stubovi.Na tim reljefima dominira težnja da se što više ispriča,tačno i iscrpno,sa mnogo detalja.Na detalju vajanog friza,koji u vidu spiralne trake obavija Trajanov stub, podignut na njegovom forumu u Rimu 113. godine,vidi se neprekinuto prikazivanje carevih uspešnih ratova u Dakiji.Pošto nema perspektive,udaljene figure prikazane su za glavu više od onih koje su nam bliže.

Ostaci rimskog slikarstva fresaka najbolje su očuvani u kućama Pompeje,zbog erupcije vulkana Vezuva 79. godine koja je grad zatrpala lavom i pepelom i na taj način ga konzervirala.Razvijajući se od II veka pre nove ere do 79. godine, zidno slikarstvo Pompeje težilo je sve većoj iluziji prostora.Omiljeno je bilo slikanje arhitektonskih elemenata-stubova,pilastara i otvora-sa pogledom na ulicu ili na pejzaž u kome su smeštene figure.Slikanje arhitekture i pejzaža negiralo je zid kao granicu prostora i davalo iluziju ,,pogleda kroz prozor''.Freske Pompeje su odjek grčkog i helenističkog slikarstva.Tako freske iz Vile misterija u Pompeji imaju malo iluzionizma,ali zato slikom dominira ljudska figura svojom visinom,proporcijama i blagom modelacijom,čime je slikar pokušao da je odvoji od jednobojne crvene pozadine.

Mozaici su,takođe,bili značajna dopuna rimskoj arhitekturi.Oni su očuvani na svim teritorijama nekadašnje Rimske imperije,od severne Afrike pa sve do Dunava.Od I veka pre nove ere pa do IV veka nove ere izrada mozaičkih podova u bazenu Sredozemnog mora dostigla je najveće razmere.Rimski mozaici,kao i čitava antička umetnost,imaju narativan karakter i prikazuju određenu priču ili događaj.Oblici se senče,pa je predstava bliska svetu prirode i stvarnosti.Takav je izuzetno veliki mozaik Bitke kod Isa,nađen u jednoj kući u Pompeji.Brojne figure konja i konjanika,predvođenih Aleksandrom Velikim i Darijem,zahtevale su veliku umetničku i tehničku veštinu.Ističu se rimski podni mizaici u Saloni,na kojima su predstavljeni Orfej i pesnikinja Sapfo okruženi pticama i geometrijskim motivima;zatim podni mozaici u Romulijani,od kojih jedan prikazuje Dionisa sa leopardom,a drugi dva venatora u borbi sa lavom. Na ovom mozaiku lica dvojice ljudi modelovana su sitnim komadićima kamena i nijansiranim bojama,a cela mozaička slika ima visoke kolorističke vrednosti zansovane na kontrastu komplementarnih boja.U jednoj vili u Risnu,u Bokokotorskom zalivu,podni mozaici imaju geometrijske šare,a centralni ležeću predstavu Hipnosa,boga sna.

Gliptika-umetnost rezanja gema i kameja u poludragom kamenu oniksu i sardoniksu-bila je razvijena u helenističko i rimsko doba.Bilo da su urezane kao kod gema,bilo da su ispupčene kao kod kameja,predstave u kamenu se odlikuju preciznošću izrade i polihromnim efektima.Remek-delo rimske gliptike je kameja iz Kusatka,nađena u Srbiji.Rađena je u oniksu,u slojevima boje,od svetle bele do tamne mrke.Kameja prikazuje rimskog vojskovođu kao pobednika na konju.Pod nogama konja su pobeđeni,pobijeni i zarobljeni varvari. Kameja stilski pripada sredini IV veka,pa je vojskovođa,najverovatnije,car Konstantin Veliki.Prikazivanje carskih pobeda na ovakav način pripada onim temama rimske umetnosti koje su bile vezane za trijumfe.

Umetnost renesanse u Nizozemskoj

, 19 2010 15:24:03 +0100

Normal 0 21 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Drugi centar renesansne umetnosti u Evropi početkom XV veka bila je Nizozemska.U njemom južnom delu,u Flandriji,gradovi su,kao i gradovi u Italiji,bili središta bankarstva,trgovine i zanatstva.Bogatstvom su se isticali Gan, Briž i Brisel,koji su postali i umetnički centri.Prekid sa gotičkim stilom u Nizozemskoj nije bio tako radikalan kao u Italiji.U arhitekturi i skulpturi Nizozemske dugo su negovani gotički oblici,a u slikasrtvu se do novih vrednosti nije došlo naučnom metodom i antičkom tradicijom,već čulnim i intuitivnim doživljajem prirode.Renesansno slikarstvo Nizozemske je jedna posebna varijanta,duboko ukorenjena u srednjovekovnoj umetnosti.Pronalazak i upotreba tehnike uljanih boja obogatili su gotičku tradiciju Nizozemske i umnogome omogućili osvajanje nove umetničke realnosti.To je masna i meka materija koja je omogućila bogato korišćenje fakture od lazurne do pastozne, duži period rada i postizanje finih prelaza i polutonova.

Nova tehnika je,pre svega,omogućila veliku skalu nijansi jedne boje.U odsustvu zidnih površina,a zahvaljujući novoj tehnici,želje naručilaca slika ograničile su se na pokretno,štafelajsko slikarstvo.Kako su naručioci bili građani,to je i tematika portera,enterijera,mrtve prirode i pejzaža odgovarala njihovom ukusu.

Neposredni vizuelni doživljaj sveta došao je do izražaja početkom XV veka na slikama Huberta i Jana van Ajka.Njihovo zajedničko delo je Ganski oltar,slika iz tri dela na rasklapanje,kakve su na severu bile uobičajene.Ona svedoči o enciklopedijskom znanju dvojice braće i o zapanjujućem realizmu najsitnijih detalja,kao i o njihovoj nepogrešivoj materijalizaciji.Sve ove osobine,uz osećanje za prostor,dolaze do izražaja na Janovoj slici Arnolfini sa nevestom.Prostor je ovde manje rezultat perspektive a više nijansi i svetlosti boje.Svetlost,koja ulazi levo kroz prozor,osvetljava zid iza figura,pa je prostor ubedljivo dočaran,kako u celini,tako i u najmanjoj površini slike.Dva sitna,nevažna detalja,kao što su par drvenih nanula,svojim bačenim senkama stvaraju između i oko sebe iluziju prostora.Smisao za portret Jana van Ajka tekođe se potvrđuje na ovoj slici.Na njegovim portretima je i najsitniji detalj prikazan sa skoro fotografskom tačnošću.Materijalizacija mnoštva sitnih,svakodnevnih predmeta-krzno,dlačice psa, metalni svećnjak,ogledalo i sve što se u njemu ogleda,jabuke,nanule-daje celom prizoru prisnost građanskog doma.Ali,prizor je istovremeno i svečan i ozbiljan; to je zakletva na bračnu vernost,o čemu govore položaji tela i ruku italijanskog trgovca i njegove neveste,kao i prisustvo psa koji je simbol bračne vernosti.U ogledalu na zidu ogledaju se dve figure koje upravo ulaze u sobu:jedna od njih je sam umetnik,jer natpis iznad ogledala beleži:,,Jan van Ajk beše tu''.To su figure ljudi koji su svedoci na venčanju.Pejzaž.mrtva priroda i žanr,koji su kao sporedni detalji živeli i ranije u nizozemskom slikarstvu,osamostaljuju se kao posebna tematika u XVI veku.Umetnik koji je sa najviše originalnosti slikao ove teme bio je Piter Brojgel Stariji.Realizam nizozemskog slikarstva on je proširio tematski i formalno na gotovo sve vidove života svoje zemlje,naroda i vremena.U ilustracijama godišnjih doba naslikao je karakterističnu atmosferu zime,proleća,leta i jeseni.Ilustracija zime,Povratak lovaca upečatljiv je zimski pejzaž sa prikazom karakteristične ledene prozirnosti zimskog dana,prozeblih ljudi i životinja i ogolelog drveća.Na izgled razbacani,oblici se povezuju po sličnosti,ali i po dubini.Od levog donjeg ugla oseća se dijagonalna silovitost kretanja u dubinu,u suprotnom smeru.Tome posebno doprinosi drveće,koje ispunjava celu jednu polovinu slike,a prisutni su i ljudi i životinje.Kretanje je tako snažno da poništava suprotnu dijagonalu,koja obeležava ivicu brežuljaka.

Ilustracije jevanđelja i narodnih poslovica,kao na slikama Pokolj vitlejemske dece u Slepci,umetnik je podigao na nivo simbola svoje zemlje i naroda,koji su trpeli od inkvizicije i ratova.Slika Slepci je,kao i mnogobrojne Brojgelove slike,složena kompozicija u kojoj se povezivanje mora sagledavati po sličnosti oblika,boje,valera,mada je ovde ono olakšano snažnom dijagonalom kojom slepci,povezani jedan sa drugim kao karike lanca,silaze hodom karakterističnim za ljude koji ne vide.Silazna dijagonala slepaca je dijagonala pada-setimo se ulazne dijagonale ma Pobedničkoj steli Naram-Sina-koja ilustruje poslovicu: ,,Ako slepac slepca vodi,oba će u jamu pasti''.Veliki umetnik Brojgel uspeo je da od ilustracije jednog događaja napravi delo univerzalne vrednosti.