http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot <p>Ovo je moj blog i pod time podrazumevam blog o mom zivotu, mojim vidjenjima, mojim misljenjima i stavovima. Ako se ne slazete sa necim napisanim to ne znaci da ja nisam u pravu to samo znaci da ja to tako vidim.<br /> Ukoliko vam nije jasno o cemu je ovaj blog pogledajte prvi post bloga ovde -> http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot/generalna/2010/02/21/ja</p> sephirot 2026-04-05T20:01:17Z http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot/price-sa-jedne-obicne-hartije/2012/02/29/smrt <div>Ostavi ono sto znas i prigrli beskraj onoga sto ti izmice secanju, iscekivanje onoga sto si nekada znao i tamu onoga sto nikada nisi.</div><div>Dobrodosao u svoje novo postojanje, dobrodosao u svoje poslednje postojanje, dobro dosao u postojanje u kome vise ne postojis. Ono sto trenutno znas zaboravi, to vise ne postoji, ne postojim ni ja ni ti. Ostavi sve svoje nezavrsene poslove, sve svoje nade, snove, zivote i ljude koje si nekada poznavao ovde, na pragu vrata vecnosti. Oprosti se od zivota koji si nekada poznavao, oprosti se od svojih secanja, osecanja i svega sto ti vise nece trebati. Da bi prosao kroz ove dveri moras biti laksi od vazduha, laksi od pera, laksi od duse. Moras biti prostiji od vetra i cvrsci od kamena. Nakon ovoga nema povratka.</div><div>Stojis pred dverima vecne mudrosti, vecnog zivota, vecnosti u nepostojanju a ipak postojanja u trenutku. Stojis bez bezbrojnim trenutcima postojanja i bezgranicnom vecnoscu nepostojanja. Stojis pred svime onime od cega svaki covek zazire, stojis pred poslednjom istinom, pred ultimativnim mirom i pomirenjem. Kroci u haos i nadji svoj mir.</div><div>Ti mene poznajes, ja sam ono od cega si uvek strepeo, ono cega si se uvek bojao, ono sto si uvek prizeljkivao i ono cemu si se nadao. Ja sam najcisca forma radosti, ja sam iskonski strah, izvor sve tvoje hrabrosti, ludosti, smeha i suza, ja sam ono sto te pokrece. Ja sam ono sto ti nisi, ono sto si uvek bio, ono sto nikada neces biti i ono sto jesi. Ja sam onaj koji ti u snovima donosi budjenje, onaj koji ti u mraku donosi svetlo, ja sam onaj koji ti znaci sve u momentima kada ti niko ne znaci nista. Ja sam ono sto te unistava i stvara, ono sto te podize i ushicuje, ja sam sve ono sto te vodi u mracne dubine ljudskog uma i jedini razlog zasto se uvek odlucujes da uzmes iduci dah. Ja sam onaj koji te je naucio sta je ljubav, ja sam onaj kojeg najvise mrzis.</div><div>Sad se okani svih misli, pitanja, zelja, osecaja, snova i nadanja koja ti prolaze kroz glavu. Ostavi to sve ovde na otiracu od zlata i sena. Ostavi sve sto te cini time sto jesi. Ostavi!</div><div>Uzmi mi ruku i podji zamnom. Prati me.</div><div>Dobrodosao u smrt.</div> Price sa jedne obicne hartije 2012-02-29T12:15:49Z sephirot http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot/generalna/2011/07/12/nesto-obicno-neobicno <p>Nisam spavao.</p><p>Nedostaje mi &quot;opet&quot;. &quot;Opet nisam spavao&quot;.<br />Koliko god da mi nedostaje ne mogu da ga stavim, ne mogu da lazem. U poslednje vreme spavam.</p><p>Sinoc nisam spavao.</p><p>Za razliku od ovog &quot;opet&quot; nespavanja ovo &quot;sinoc&quot; nespavanje je bilo... drugacije. U najmanju ruku. Nespavanje na koje sam navikao ustvari i nije nespavanje koliko izbegavanje sna. Koliko strah da cu opet videti one slike usecene u dubinu ociju, ono zasto ne spavam bas najbolje od svoje cetvrte godine. Razlog zasto se nocima budim u panici obliven hladnim znojem. Razlog zasto kada mi bas nije preko potrebno izbegavam san.</p><p>Ovo sinoc je bilo drugacije.</p><p>Navikao sam da spavam u poslednje vreme. Cak, zelim to. Moram se &quot;pohvaliti&quot; da sam zaista nasao izvor nekih drugih snova. Snova iz kojih se budim sretan. Nasmesen. Budim se po prvi put u poslednjih 20ak godina sa iskrenom zeljom da se setim sna, da nastavim san. Ponekada se budim sa (istina, neiskrenim) zaljenjem sto je java bolja od sna. Od jako dobrog sna.&nbsp;</p><p>Ovo sinoc je bilo neobicno.</p><p>Spavalo mi se, nije da nije. Zaista jeste ali... Nekako me je san izbegavao. Taman osetim da dolazi negde iza coska, cujem zvukove, osetim mirise tog sna, shvatim generalnu &quot;sliku&quot; sna i... Nista. I dalje lezim budan u krevetu i brojim izbocine i nepravilnosti na plafonu. Zaista moram naci nekoga da mi sredi i okreci plafon kako valja. Izgleda kao neki jako nepravilan pejzaz. I onda sve ispocetka. Ponovo trazim inspiraciju za san. Istini za volju, nije da mi je to tesko naci ovih dana ali... Treba naci neki san koji ce me nemilosrdno uvuci u sebe i naterati me da zelim da ostanem tu. E, tu sam naletio na problem. Prosto mi je java... predobra da je kvarim trecerazrednim snovima.</p><p>Cudno mi je to sve. Nisam navikao. Sretan sam a ne znam kako da se nosim sa time.</p><p>Prvi put u dosta dugom vremenu ne znam ni sam sta sam, ko sam i gde sam. Cak, ovih dana me ni moja gitara ne slusa. Umesto onih mirlih tuzbalica na koje smo oboje navikli pocinje da mi svira neke nepoznate, vesele, razdragane ritmove i stavlja me u nezgodne situacije da ni sam ne znam tekstove pesama koje sviram. Sviramo, pardon. Prvi put u vec poduzem vremenskom okviru imam neobicnu potrebu da se smejem. Za razliku od onog grca koji sam inace imao na licu, takozvanog &quot;spavam-sa-ofingerom&quot; osmeha.&nbsp;</p><p>Ne znam, nije mi jasno. Kako se prepustiti a opet kako se opirati necemu sto mi je tako strano i prilicno zaboravljeno a opet tako mi prirodno dolazi. Kao neki deja vu za koji sam siguran da, ovako, nisam doziveo...&nbsp;</p> Misli sacuvane od zaborava... 2011-07-12T05:49:57Z sephirot http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot/generalna/2011/06/20/inspiracija... <p>Pojavila mi se jedna krajnje cudna inspiracija. Inspiracija da - ne pisem. </p><p>Znate taj osecaj kada osetite tako mocan udar inspiracije da se prosto morate prihvatiti olovke. Prosta zelja da nesto upisete medju linijama, da ostavite trag na papiru. Onda zavirite u tu potrebu i otkrijete da je - prazna. Da u njoj nema nista, da postoji sama zbog sebe. </p><p>I o cemu ja sada da pisem?</p> Misli sacuvane od zaborava... 2011-06-20T19:37:40Z sephirot http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot/generalna/2011/06/08/ime <div>Ponekad, samo ponekad u zivotu imamo tu cast da upoznamo osobu za koju mozemo sigurno i sa punim pravom na prvi pogled reci da je osoba koju nikada necemo zaboraviti i da ce u nasem zivotu i nasem srcu uvek imati posebno mesto. Neki to zovu &quot;srodna dusa&quot;. Ja sa druge strane nemam potrebu da imenujem stvari. Cak imam i problem sa time. Kako imenovati nesto sto ne mozes ni da pojmis ni da opises ni da zamislis a opet dozivljavas svaki dan, svaki sat, svaki momenat sa tom osobom.</div><div><br /></div><div>Kako imenovati onaj tihi &quot;klik&quot; u glavi kada shvatis da si pronasao poslednji deo puzle koji ti je godinama nedostajao. Kako imenovati momenat kada u svakom pogledu te osobe vidis ostatak svog zivota. Kako imenovati dodir ruke koji te tera da zelis da ga osecas do kraja svog zivota. Kada pronadjes nekoga ko te shvata i razume bolje nego ti samog sebe. Nekoga ko te prihvata takvog kakav jesi bas zato sto je i sam takav. Nekoga ko je uvek tu iako ste kilometrima daleko. Kako ljudima objasniti da kada pogledas u oci te osobe ne vidis svoj odraz, vidis odraz citave vasione u svoj svojoj moci i velicini i samo pocinjes da nazires kolicinu srece koja ti je bila potrebna da upoznas tu osobu.</div><div><br /></div><div>Kako objasniti da si u jednom momentu nevidjene srece pronasao ono za cime vecina ljudi zali celog zivota?</div><div><br /></div><div>Ne, nemojte reci ljubav. Ljubav je mala rec za nesto ovako. Toliko mala rec da ne moze cak ni da pocne da opisuje osecanje uzvisenosti i ekstaze koje dolazi sa svakim dodirom, pogledom, svakim momentom u kome ste pocasceni prisustvom te osobe u vasem zivotu.</div><div><br /></div><div>Recite mi, kako imenovati nesto tako divno da cak ni sami ne mozete poverovati da vam se desilo?</div> Misli sacuvane od zaborava... 2011-06-08T23:43:45Z sephirot http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot/price-sa-jedne-obicne-hartije/2010/06/15/rec <p>U pocetku bese misao. Misao se pretvori u rec a tad nasta kursum.</p><p>Neko je rekao &quot;Drvlje i kamenje mi moze izrezati kozu i izlomiti kosti ali samo rec mi moze povrediti dusu&quot;, i moram priznati, izgleda da je bio u pravu. Sve vise i oko sebe i u sebi osecam moc reci, moc misli. Batine su odavno prestale da me brinu (uglavnom kada sam narastao i visi i tezi od svojih roditelja) ali uvek je ostala tu ona ultimatna kazna - rec. Ili nedostatak iste.</p><p>Ne govorim ovde samo o kazni roditelja za nesto sto sam napravio. Govorim generalno o recima. Naucis sa vremenom da nista ne moze da povredi tako kao rec.&nbsp;</p><p>Ali, zasto samo da povredi? Rec je nesto najlepse sto mozemo da damo drugom ljudskom bicu. Rec utehe, rec prijateljstva, rec saveta ili ljubavi. Zadivljujuce je sta sve stane u jednu rec. Koliko osecanja, secanja, pogleda, misli i emocija stane u jednu, obicnu, malu rec. Kad se ta rec izgovori kako treba moze coveku da znaci vise od zagrljaja, vise od sveta, vise od samoga sebe. Rec koja pokrece ili zaustavlja. Takva je moc reci.</p><p>Na kraju krajeva, evo, reci, to je sve, to je jedini nacin komunikacije koji na internetu imamo medjusobno, nema izraza lica, nema gestikulacija, pogleda, pokreta, samo reci a ipak nakon citanja nekih reci osecam da neke ljude poznajem bolje i duze od svojih prijatelja iz detinjstva. Osecam da ih vise volim od samoga sebe, samo zbog reci koje su oni napisali, vremena kad su to napisali i znacenja koje su meni te reci imale tada.</p><p>Zbog reci su pokretani ratovi, unistavani gradovi, ubijani ljudi. Reci su pokretale ljubavi, romanse, prijateljstva. Na kraju krajeva reci su na svetu izvor svega lepog i ruznog.&nbsp;</p><p>Sta ostaje od nas kada nam oduzmu nase reci? To je ono sto se ja uzaludno pitam danas...</p> Price sa jedne obicne hartije 2010-06-15T20:45:03Z sephirot http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot/generalna/2010/06/12/cvet <p>Voli, ne voli...</p><p>Gde sam stao? :&nbsp;</p><p><img src="http://i62.photobucket.com/albums/h98/Im_Sephirot/SV101963.jpg" border="0" alt="undefined" title="undefined" width="500" height="375" />&nbsp;</p> Misli sacuvane od zaborava... 2010-06-12T11:16:41Z sephirot http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot/generalna/2010/04/19/svojim-tokom... <p>Sedim danas na Dunavu (iako bih trebao da ucim, ali ko jos ima vremena za to u studentskim danima? :P ) i nesto si mislim, kako je bezbrizan. Dunav, ne studentski zivot. Retko ko od nas je upoznao toliko ljudi, video toliko mesta, cuo toliko prica, video ljubavi, sastanaka i rastanaka kao ta jedna reka a ipak, on i dalje ide svojim tokom, bezbrizno, lagano, mirno i spokojno.</p><p>Moram priznati, zavidim mu, zelio bih imati taj mentalitet, tu opustenost, bezbriznost i mir kada sam suocen sa nekim stvarima ali ne uspeva mi. Ja sam jedna zamrznuta planinska reka. Na povrsini led, mir, spokoj, cist i ravan ali ispod leda, eh, ispod leda jedna oluja. Jao li se onome ko prodje ispod leda jer tome nema nazad.</p><p>Nema vise nikoga ispod leda, led je zacelio jaci i deblji nego ikada. Progutao onu ljubav koju je imao, reka ju odnela i oprala njene tragove, opet sam ljustura, jedan oklop, opet sam ono sto sam uvek voleo da budem.</p><p>Zamrznuta planinska reka.&nbsp;</p> Misli sacuvane od zaborava... 2010-04-19T23:41:45Z sephirot http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot/price-sa-jedne-obicne-hartije/2010/04/15/boze-mili-cuda-velikoga <p>Danas, jedna obicna prica, nevezana nicim mnogo za ovodanjske dogadjaje jer mislim da kada bih pisao pricu o cemu zelim da bih se slomio nacisto.</p><p>&nbsp;</p><p>&quot;Cudnog li rituala onih cudnih zivotinjica. Plesu oko nekog svetla. Na svetlu jos jedna manja zivotinja. Jako mirna obzirom kako je svetlo toplo. Znam da je toplo, osecam ga i ovde. A i secam se. Secam se nekih stapova koje mladunci ovih zivotinja nose. Stapovi izbacuju vatru daleko. Secam se da mi je oprzila krilo dok sam letela, jedva sam se odrzala, nisam mogla da letim dok sunce nije dva puta izaslo. Cudne zivotinje. Nisu mnogo inteligentne. Proizvode neke cudne zvukove oko zivotinje na svetlu, pipkaju je, valjda gledaju hoce li se probuditi. Budale, i ja sam shvatila da je mrtva. Iz toga se niko ne budi. Pitam se hoce li to svetlo pojesti i ovo drvo do sutra. Videla sam to vec par puta. Citave sume svetle po nekoliko dana a onda - jednostavno ih nema.&quot; Zavrsi misao jedna cudna vrana i odlete dalje svojim putem ostavljajuci izletnike, verovatno i nesvesne jedne obicne vrane koja ih je posmatrala sa obliznjeg drveta...&nbsp;</p> Price sa jedne obicne hartije 2010-04-15T21:43:05Z sephirot http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot/generalna/2010/04/08/ne-znam...-nesto... <p>Auuu, pade mi na pamet da nisam odavno nista napisao ovde pa rekoh da svratim da vidim kako su ljudi XD</p><p>&nbsp;</p><p>Evo, jedna pesma od mene pa se pisemo kad budem imao vremena XD</p><p>&nbsp;</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/INTUnVZFZdU" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/INTUnVZFZdU" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object>&nbsp;</p> Misli sacuvane od zaborava... 2010-04-08T04:27:53Z sephirot http://sephirot.blog.rs/blog/sephirot/price-sa-jedne-obicne-hartije/2010/03/11/postoji-rec-koja-vredi-tek-kad-se-precuti... <p>Iz likovne skole izadje, po PS-u, mamino dete, plavo, duga kosa uvezana uredno u dugu kiku koja se nekako, diskretno uklapase u te jesenje boje opalog i ne opalog lisca po kome je gazila u svojim cipelicama posebno odabranim za danas. Ne, danas nije dan kada ona ide u likovnu skolu, niti je danas rodjendan njenog bratica, za nju nista od toga nije danas. Danas je dan kada ce videti njega. Kod onog hrastica kako prolazi sa svojim drustvom. Njegove duboke kestenjaste oci, njegov ten i kosa, njegova, toboze, ozbiljnost. Taj decko je pohodio njene snove cesce nego tetka Dara njenu kucu. A tetka Dara je bila jedna jako dosadna zena.</p><p>&nbsp;</p><p>Izlazeci iz kafica, neobicno rano za ovaj dan, ovaj, jedan od mnogih, obicnih cetvrtaka, blago tmuran u skladu sa njegovom pepeljastom kosom i sivim sakoom pozajmljenom od oca posebno za ovaj obicni cetvrtak. Neobicno rano i neobicno rumen u obrazima rece drustvu da ce danas svojim putem i zamace iza coska. Blago smeteno promasivsi ulaz u svoju ulicu znao je da tamo, ustvari, i nije krenuo. Znao je da ce i danas kao i obicno stajati kod onog hrasta na cosku kada ona bude prolazila iz likovne skole, doduse, danas, posebno nakindjuren i sam. Znao je zasto je tu i znao je da zeli da bude tu ali je sve nesto, toboze, ozbiljan uveravao se da ga put samo slucajno navodi tuda, toboze, iz navike ide okolo. Ne daj boze da momcic u tim godinama juri jednu devojku sa divnom plavom kosom, srebrnkasto-plavim ocima i onim leprsavim suknjicama koje, hteo-ne hteo, mame pogled.</p><p>&nbsp;</p><p>Inace je uobicajeno da ptice, nezavisno od svoje vrste imaju simetricna krila. Kako oblikom tako i bojama. E, taj dan je sa jedne obicne zgrade od crvene cigle jedan neobicni beli golub pratio jedino crno pero iz svog levog krila kako lagano pada. Sad, da li je golub pored pera uocio dvoje mladih kako se nespretno i sramezljivo zagledaju i pogledaju, pa skoro odmah ispod njegovog pera, to i nije bas vazno. Koliko on krupniji od onog stereotipa mladica njegovih godina toliko ona sitnija od neke prosecne devojke svojih godina, cinili su interesantan par. Golub je valjda shvatio da mu to pero i nece nedostajati te je odleteo dalje.</p><p>&nbsp;</p><p>Iznad jedne barice na asfaltu prodjose dve ruke, jedna u drugoj.&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p>&nbsp;</p><p>Prim. aut. Da, znam da je prica bezveze, ali napisana je pre jedno 7-8 godina :P&nbsp;</p> Price sa jedne obicne hartije 2010-03-11T22:20:27Z sephirot