Zenska caskanja

Jutarnje dogodovštine

ketylu — Wed, 10 Mar 2010 09:00:39 +0100

Shvatim jutros da od vožne kolima nema ništa i hrabro krenem ka stanici. Primetim trafiku i krenem da kupim kartu. Prilazim praznoj trafici, saveć spremljenim novcem u džepu (odvojila sam sitno jutros, da ne bih morala da kopam po torbi), u tom mometu teta preko puta ulice zaleće se meni ispred nosa i baca na trafiku – „Dajte mi Novosti“. Pomislim, pa dobro brzo će. Kupi ona Novosti, i onda pita „A knjiga?“ Kaže teta sa trafike, knjiga se plaća dodatno 30 din. Kaže ona „ aaa hmm pa ne znam da li imam toliko para...“ Počinje da kopa po novčaniku, kaže „ Imam samo hiljadarku, ali dajte mi knjigu svakako“. Konačno nadje 30 din sitno, uzme knjigu i taman da krene, seti se „Jel imate vi neku kesu?“ kaže prodavačica, imam naravno i krene da traži kesu... Sreća te je jedno divno beogradsko jutro, sa snegom i Košavom koja duva 100 nas sat pa mi ne smeta da strpljivo čekam u redu.

U tom se setim knjige „Put ka veličanstvenosti“, koju je pisao Robin S. Šarma,autor malo pozantije knjige „Kaluđer koji je prodao svoj ferari“ u kojoj na jednom mestu kaže kako smo navikli da za sebe tražimo malo, samo ono što nam se ponudi, i da treba da vežbamo sebe da tražimo uvek malo više, npr:

U avionu kada nam daju ćašu vode, da probamo da se igramo i da tražimo celu flašu. Iznenadićemo se kako nam ljudi izlaze u susret J E pa baš taj primer se odigrao ispred trafikeJoš jedna lekcija kako ugadjati sebi, bez obzira na loše vreme, nestrpljive kupce i sl ..

Udjem u prevoz, nadjem mesto i sednem, kad stolica hlaaadna, ne mogu da sedim od zime. Tu skupim sve ono od jakne što sam uspela i stavim pod sebe, jedva da je pomoglo. Bacim oko kroz prozor i ugledam svoju drugaricu u beloj Opel Corsi, kako sedi u toplom autu i greje se, ah, sledeće godine moram da kupim te zimske gume...

Šta jesti kad si van kuće po ceo dan?

ketylu — Fri, 26 Feb 2010 11:03:58 +0100

Razmišljam jutros, nisam stigla da kupim voće, ceo dan sam na poslu pa na vežbama, ko zna kad ću doći kući. Poučena lošim iskustvom od juče rešim da malo razmislim kako da sebi ugodim.

Juče sam u restoranu kod posla koji je neki tip menze, samoposluživanaje i sl.. što bi kao trebalo da je jeftino i povoljno pojela čorbu koja je bila slanaaaa... Uz to jedan ćureći ražnjić i malo salate od šargarepe i to zadovoljsvto koštalo me 600 din. Kao u restoranu. Baš sam se prešla. A u stvari, namera mi i jeste bila da na poslu pojedem nešto malo u tom restoranu i da posle posla odem na pizzu ili nešto slično, pa na Fest. Ali u toku dana, saznam da je Fest od 19 h, dok sam ja bila ubedjena da je 19 30h kao svake godine. Ja radim do 17h, dok dodjem do picerije 17 30 - 18 h. Na film treba da krenem u 18 30 h... i tako svhatim da nemam vremena da jedem dva puta, i odlučim da uzmem jedan pošten ručak i posle samo neku gricalicu za bioskop... Eh, zato danas odlučih da budem pametnija i dobro razmislim šta ću da jedem. Aha, sendvič. Svratim u hleb ii kifle, kupim 2 sendviča, jedan za doručak jedan za ručak. Čekam u redu, pogledam vitaminska salata. Uh ne bi bilo loše da uzmem i nešto zdravo. Gleda me prodavačica i kaže jel bi vi još nešto? Da J dajte mi i vitaminsku salatu. Čekam u redu i dalje, sad već kasnim, nervoza, treba da svratim i do prodavnice po voće, i dalje gledam salate, kad vidim voćna slata. Pomislim, što bih išla da kupujem voće, sekcam čistim, perem kad i ovako kasnim... Prodavačica me i dalje gleda i pita, jel bi vi još nešto? Kažem, da, dajte mi i tu voćnu salatu. E, sad sam već opremljena za ceo dan. Nadam se da je to dovoljno, mislim na te vežbe, već sam došla na kasu...prodavačica me i dalje gleda i kaže ja sam još tu ako vam nešto treba, ja se zbunih, počnem da razgledam i ugledam musli - kao bonžita, jedan štapić žitarica sa bademom i lešnikom, pomislim aha, saltko. Bolje to nego čokolada i kažem dajte i mi musli. I tako ja u tih 5 min u prodavnici zahvaljujući budnom oku prodavačice, ja smislih ceo dnevni meni i snabdeh se za 470 din JPa, bolje sam prošla nego juče, jeftinije, raznovrsnije i zdravije J

Čestitamo!

ketylu — Fri, 26 Feb 2010 11:00:43 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.