Advokatopedija
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija
advokatopedija2026-08-19T03:35:37ZAdvokati svih zemalja
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/08/advokati-svih-zemalja
<div align="center"> <br /></div><div align="center"><em>Advokati svih zemalja<br />Oglasite se!</em></div><div align="center"> </div><div align="center"> </div>Generalna2010-03-08T01:57:10ZadvokatopedijaSamo za advokate
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/08/samo-za-advokate
<div align="center"> </div><div align="center"> <em>Samo za advokate<br />(Zabranjeno za klijente)</em></div><div align="center"> </div><div align="center"> </div>Generalna2010-03-08T01:58:28Zadvokatopedija1. Umesto predgovora
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/08/umesto-predgovora
<p>Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova 6<br />Srbija</p><p>UMESTO PREDGOVORA<br /><br />Pre par godina počeo sam rad na jednom priručniku i na početku napisao ovakav predgovor:<br /><br /><em>„Za više od 15 godina bavljenja advokatskom profesijom nisam naišao ni na jedan priručnik koji bi mladom advokatu olakšao početak u ovoj izuzetno složenoj profesiji i to onim advokatima-početnicima koji nisu proveli određeni period u advokatskoj kancelariji kao pripravnici. Pri ovome naravno ne mislim na razne priručnike koji nude obrasce za sastav raznoraznih pismena već imam u vidu priručnik koji nudi odgovore na pitanja koja se odnose na samu advokatsku praksu. Razlog ovome verovatno leži u činjenici da je advokatura profesija složena kao i sam život te da je i za jedno i za drugo teško napisati uputstva po principu "uradi sam". Bavljenje advokatskom profesijom zahteva poznavanje teorije prava, pozitivne propise, praksu, psihologiju... i još mnogo čega. Ova profesija takođe zahteva i određene karakterne osobine koje se odnose na samu ličnost advokata, na prvom mestu sampouzdanje te poznavanje određenih veština kao što je retorika i sl. Advokatura zahteva i životno iskustvo i obrazovanje te kad se sve ovo ima u vidu onda je jasno zašto ne postoji udžbenik za advokatske profesiju. Kada bi ovaj udžbenik imao i deset tomova, verovatno ne bi obuhvatio ni deo ovog sveobuhvatnog zanimanja. Jer praktično svaki dan u advokatskoj praksi nosi suočavanje sa novim i nepoznatim i imperativni zadatak da se ta situacija reši i to najbolje (po klijenta)! Zbog toga, pretenzija ovog priručnika nije da pruži zaokružen sistem nego da da odgovore na neka praktična pitanja kojih nema u fakultetskim udžbenicima i zakonima već koji se stiču kroz praksu a koju advokat-početnik nema do sticanja, ja ću da ga nazovem, "advokatsko-pravničkog samopouzdanja" kada mu više nijedan priručnik nije potreban već samo rad i entuzijazam.<br /><br />Pišući ovaj priručnik potpuno sam svestan rizika i odgovornosti pred kolegama koji su najpozvaniji sa izricanje ocene i kritike kao što sam svestan i toga da "objašnjenjem sve postaje banalno" ali takođe smatram da će ovaj priručnik biti dragocena pomoć svim mladim advokatima.“ </em><br /><br />Nakon što sam napisao ili obradio tridesetak naslova odnosno tema shvatio sam da je zapravo ovo priča bez kraja odnosno da bi se u realizaciju ovakvog projekta trebali uključiti i svi drugi advokati koji su za to naravno voljni i raspoloženi.<br /><br />Kako?<br /><br />Rešio sam da ovo bude otvorena knjiga, zvaće se Advokatopedija i biće objavljena na Internetu.<br /><br />Svaki zainteresovani advokat (saradnik) će moći da da svoj doprinos u stvaranju ovog priručnika tako što će po sopstvenom nahođenju izabrati i napisati odnosno obraditi određenu temu a onda je poslati autoru ovog projekta koji će je objaviti na ovom sajtu, naravno pod imenom advokata saradnika. <br /><br />Zašto bi to bilo koji advokat radio?<br /><br /><strong>Pa zato što može i zato što ume i zato što je dobro biti u društvu najboljih.</strong><br /><br />Koje su teme dozvoljene?<br /><br />Sve iz domena advokatske prakse, ono čega nema u udžbenicima, biltenima, komentarima, zbirkama i čitankama.<br /><br />Dakle, u okviru ovog priručnika za mlade advokate mogu se objaviti svakojake teme iz stečene (advokatske) veštine kao što su saveti, pouke, mudrosti, iskustva, male i velike tajne malih i velikih advokata, lekcije, uputstva ... sve što bi jedan iskusan advokat mogao da prenese mlađem advokatu.<br /><br />Još jednom naglašavam da ovo nije priručnik iz sudske prakse ili pravne teorije. <br /><br />Ovo je priručnik za advokate – početnike, pisan životnim i praktičnim iskustvom advokata sa znanjem i stažom, tipa kako se ponašati u ovoj situaciji a kako u onoj situaciji...kako uraditi ovo a kako ono.<br /><br />Uglavnom već objavljene teme najbolje definišu sadržinu ovog priručnika.<br /><br />Teme ili naslove je dozvoljeno ponavljati, naravno sa drugačijim pristupom i sadržajem.<br /><br />Nije ograničen broj radova.<br /><br />Nema ograničenja u tome da li advokat radi u anglosaksonskom ili kontinentalno-evropskom pravnom sitemu<br /><br />Ime i prezime svakog advokata saradnika biće objavljeno.<br /><br />Slanjem teksta advokat saradnik ovlašćuje autora ovog sajta da isti tekst objavi pod slobodnim uslovima u okviru pisanog priručnika.<br /><br />Autor sajta zadržava pravo na izbor, redakciju i opremu tekstova.<br /><br />Rukopisi se ne vraćaju</p>Generalna2010-03-08T02:02:37Zadvokatopedija2. Tužba
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/08/tuzba
TUŽBA<br />uputstvo za sastav<br />(razumljivost, konciznost, preciznost=ubedljivost)<br /><br /><br />O tužbi, sadržini tužbe i vrstama tužbe govore odgovarajuće odredbe Zakona o parničnom postupku. O tužbi se takođe učilo i na Pravnom fakultetu tako da se o ovoj "radnji uvođenja u parnični postupak" (dr Borivoje Poznić) maltene sve zna osim što nigde ne stoji kako se zapravo piše (sastavlja) tužba. Postoje razni priručnici sa gomilom obrazaca koji praktično ukazuju samo na formu tužbe odnosno tužbenog zahteva ali koji ne pružaju odgovor na to, kako se tužba sastavlja u materijalnom smislu uvažavajući pri tome i zahteve forme koja zauzima značajno mesto u pravnoj tehnici. <br /><br />Ovaj priručnik će da pruži jedan od mogućih odgovora na ovo pitanje. <br /><br />U tom smislu se može reći da tužba predstavlja:<br /><br /><em><strong>Hronološku faktografiju spornog odnosa snabdevenu dokazima iz koga proizilazi stvarno - pravni zaključak iz koga sledi formalni tužbeni zahtev.</strong></em><br /><br />Polazeći od ove definicije (koja na prvi pogled možda izgleda komplikovano), vrlo lako se može sastaviti tužba imajući pri tome u vidu da se ista sastoji iz uvoda, referata i formalnog tužbenog zahteva.<br /><br /><br />a)Uvod<br /><br />Uvod ne bi trebao da predstavlja problem. On sadrži označenje suda, generalije stranaka, zakonskih zastupnika i punomoćnika, predmet spora i vrednost spora.<br /><br />Napomena: prilikom označavanja vrednosti spora valja voditi računa o ponekad oprečnim interesima klijenta obzirom da je ovde u pitanju promenljiva veličina koja ima za posledicu i visinu sudske takse ali i nadležnost suda i mogućnost izjavljivanja pojedinih vanrednih pravnih lekova.<br /><br /><br /><br />b)Referat tužbe<br /><br />Sledeći gore navedenu definiciju i to kao svojevrsnu formulu ni ovaj deo tužbe ne bi trebao da bude problem.<br /><br />Dakle, treba poći od <strong>početka</strong>, hronološki iznoseći pravno relevantne činjenice (tvrdnje) i za svaku činjenicu odnosno tvrdnju ponuditi dokaz. <br /><br />Navođenje samo činjenica odnosno tvrdnji bez odgovorajućih dokaza ostaje u domenu "rekla-kazala" u slučaju (očekivanog) osporavanja suprotne strane. <br /><br />Svaka naredna tvrdnja treba da sledi iz prethodne ili da je sa njom u vezi.<br /><br />Konačno, kada se završi sa izlaganjem iz izloženog treba izvući stvarni (činjenični) i pravni zaključak (osnov).<br /><br />Tradicija kaže da se u parničnoj tužbi ne vrši pozivanje na odgovarajuće članove iz procesnih i materijalnih propisa (osim kad je to neophodno). U svakom slučaju rečenice treba da budu jasne, precizne i nedvosmislene. U jednom stavu ne treba iznositi više od jedne tvrdnje a stil treba da bude uverljiv i da ne ostavlja prostora za drugačije zaključke osim onog u tužbi iznetog.<br /><br />U svakom slučaju referat tužbe treba da liči na <strong>priču</strong> koja lako ulazi u uvo, lako se razume i pamti. Ne treba zaboraviti da se s tužbom ostavlja prvi utisak na Sud koji jedini odlučuje o osnovanosti ili neosnovanosti tužbenog zahteva<br /><br />c)Tužbeni zahtev<br /><br />Na osnovu svega iznetog u referatu tužbe a posebno iz stvarno-pravnog zaključka proizilazi tužbeni zahtev koji treba da ima odgovarajuću formu.<br /><br />To je ono što se tužbom traži a u vezi čega je praksa postavila odgovarajuće standarde i kojih se treba (mora) držati. S tim u vezi postoji veliki broj priručnika sa raznoraznim obrascima što nije tema ove knjige.<br /><br /><br /><br /><br />___________________ SUDU U _____________________ <br /><br />______________________ <br /><br />TUŽILAC:___________________________________ <br /><br />TUŽENI :___________________________________ <br /><br /><br />T U Ž B A<br />Radi:(predmet spora)<br />Vrednost:____________ <br /><br /><br />Od početka (ovde reči "od početka" označavaju da treba poći od početka spornog odnosa a ne označavaju početak tužbe kao takve - zapravo ovo je odgovor na "ne znam kako da počenem" - počni od početka).<br /><br />DOKAZ:<br /><br />Nova tvrdnja (činjenice)<br /><br />DOKAZ:<br /><br />itd. tvrdnje i činjenice (do kraja)<br /><br />DOKAZ:<br /><br />Iz izloženog sledi:<br /><br />stvarni (činjenični zaključak)<br /><br />odnosno<br /><br />pravni zaključak (osnov) .<br /><br />Sledom toga podnosi se ova tužba i predlaže da Sud nakon sprovedene glavne rasprave donese<br /><br />P R E S U D U<br /><br />...formalni zahtev...<br /><br />U_____________ <br />Dana______________ <br /><br /><br />Tužilac<br /><br /><br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova 6<br />SrbijaGeneralna2010-03-08T02:04:50Zadvokatopedija3. Žalba
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/08/zalba
ŽALBA<br />-uputstvo za sastav-<br /><br />Protiv presude donete u prvom stepenu stranke mogu izjaviti žalbu.<br /><br />Ovde nećemo da ulazimo u detalje metodologije i sistematike izrade žalbe. Takođe nećemo da ulazimo u, procesnim pravom predviđene razloge za žalbu i šta ona sve treba da sadrži, kome se u i kojem roku podnosi (ovaj priručnik podrazumeva određeno pravničko znanje) već ćemo da se pozabavimo njenom <strong>elementarnom suštinom i praktičnom stranom</strong> (pre svega imajući u vidu da je namenjena advokatima početnicima) koja se može izraziti na sledeći način:<br /><em><strong><br />Polemisanje sa odlukom Suda uz istovremeno nametanje svog stava.</strong></em><br /><br />Kada se ovakva definicija razdvoji po segmentima to izgleda ovako:<br /><br />a) polemisanje sa odlukom Suda<br /><br />-Stavio sam slovo S veliko da bi dao na značaju da smo se (izjavljujući) žalbu uhvatili u koštac sa Organom koji je <strong>autoritet</strong> sam za sebe kako po stručnosti tako i po subjektu čiji je deo (Država). O žalbi odlučuje isti takav organ, samo po hijerarhiji za stepen viši, ali naglašavam da je isti, zato moramo da budemo <strong>ubedljivi</strong> ali istovremeno i <strong>pažljivi</strong>. Ovo sve govori o žalbi kao izuzetno <strong>složenom</strong> pravnom sredstvu koji uvek zahteva maksimum truda.<br /><br />-Svaka odluka koja se napada u suštini ima razlog (sadržan u obrazloženju) zbog kojeg je baš takva doneta koji se može iskazati u jednoj rečenici. Moramo da prepoznamo tu rečenicu (razloge) i da je u žalbi <strong>ponovimo i istaknemo</strong> a onda napasti tom rečenicom iznet stav (razloge) koristeći svu raspoloživu tehniku od dokaza i analize dokaza do nametanja drugačijih stvarnih i pravnih zaključaka i sl. Ako u napadnutoj odluci ne možemo da prepoznamo stvarni razlog donošenja takve odluke jer je ista samo prepričavanje onoga što se desilo na glavnoj raspravi (prosto izlaganje porocesnog materijala) to predstavlja zapravo razlog koje treba napadati.<br /><br /><br /><br />-b) nametanje svog stava<br /><br />-Napadajući i pobijajući razloge i stavove u ožalbenoj odluci istovremeno namećemo svoj stav uz upotrebu praktično iste tehnike (dokazi, zaključci i sl.) ali <br />sada sa svom slobodom neometanog izlaganja (nikako preopširnog što odmah stvara averziju <em>per se</em>).<br /><br />Treba naglasiti da se u žalbi (za razliku od tužbe) <strong>obavezno</strong> vrši pozivanje na odgovarajuće članove procesnih i materijalnih propisa, naravno tamo gde je to potrebno.<br /><br />Na kraju jedan sasvim praktičan savet: niko ne voli da čita dugačke žalbe ali neke stvarii ipak treba ponoviti par puta.<br /><br /><br /><br />Sledeći gore navedenu definiciju obrazac za žalbu izgleda ovako:<br /><br /><br />DRUGOSTEPENOM SUDU (naziv)<br /><br />(mesto)<br /><br />preko<br /><br />PRVOSTEPENOG SUDA (naziv)<br /><br />(mesto)<br /><br /><br />TUŽILAC: .........................................<br /><br />TUŽENI: ...........................................<br /><br /><br /><strong>Ž A L B A TUŽIOCA (TUŽENOG)</strong><br /><br /><br />Presudom prvostpenog suda (sledi izreka presude).............................................. <br /><br /><br />Protiv ove presude (taj i taj) izjavljuje žalbu zbog:<br /><br />I-bitne povrede odredaba parničnog postupka<br />II-pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnoig stanja<br />III-pogrešne primene materijalnog prava<br /><br />I predlaže:<br /><br />Da drugostepeni sud ožalbenu presudu prvostpenog suda UKINE i predmet vrati na ponovno suđenje ili istu presudu PREINAČI i tužbeni zahtev USVOJI (ODBIJE) u celosti.<br /><br /><br /><br />O b r a z l o ž e nj e<br /><br /><br />Ad I<br /><br />-isticanje bitne povrede postupka<br /><br /><br /><br /><br />Ad II<br /><br /><br />-isticanje (po mišljenju žalioca) pogrešnog ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja<br /><br />-polemisanje sa ovim činjenicama<br /><br />-nametanje svog stava odnosno činjenica<br /><br />- zaključak žalioca po ovom pitanju<br /><br /><br />Ad III<br /><br />-isticanje (po mišljenju žalioca) pogrešnog pravnog shvatanja<br /><br />-polemisanje sa ovim shvatanjem<br /><br />-nametanje svog stava<br /><br />-zaključak žalioca po ovom pitanju<br /><br /><br /><br /><em>Mutaitis mutandis</em> gore navedeni obrazac može se upotrebiti i u krivici.<br /><br /><br /><br />NAPOMENA: Ovde se radi samo o jednom od mogućih pristupa u najosnovnijim crtama bez pretenzija da je savršen, ali je autor u uverenju da će početnicima biti od koristi jer je uopšten i jednostavan i ukazuje na suštinu ovog pravnog instrumenta. U svakom slučaju, izrada žalbe uvek predstavlja kreativno delo koja zavisi od stručne sposobnosti, opšteg obrazovanja i pismenosti a najviše od odnosa mladog kolege prema svojoj profesiji.<br /><br /><br />Goran St.Petrović, <br />advokat, Raška<br />SrbijaGeneralna2010-03-08T02:10:41Zadvokatopedija4. Krivična prijava
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/krivicna-prijava
KRIVIČNA PRIJAVA<br />-uputstvo za sastav-<br /><br /><br /><br />Krivična prijava je obaveštenje nadležnom organu da je učinjeno krivično delo za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.<br /><br />Podnošenje krivičnih prijava je pre svega obaveza Organa unutrašnjih poslova obzirom da otkrivanje krivičnih dela i shodno tome prijavljivanje ovih dela, spada u njihovu osnovnu delatnost.<br /><br />Međutim, često se dešava da je oštećeni prinuđen da sam podnosi krivičnu prijavu, (nećemo da ulazimo u te razloge), kada se obraća advokatu, koji je kao stručno lice sastavlja.<br /><br />Zakon ne određuje obaveznu sadržinu krivične prijave, ali ako raspolažemo svim potrebnim elementima <strong>potpuna</strong> krivična prijava izgleda ovako:<br /><br /><br /><br />I-Uvod /kome se podnosi i ko je podnosi/<br /><br />II-Podaci o učiniocu /okrivljenom/<br /><br />III-Opis krivičnog dela :<br /> <br />a) objektivni elementi /kada, gde, šta, kako, čime, koga, zašto/<br /><br />b) subjektivni elementi (da li je krivično delo učinjeno umišljajno ili iz nehata)<br /><br />c) kvalifikaciju (…čime je izvršio krivično delo...)<br /><br />IV-DOKAZI /personalni, materijalni/<br /><br />V-Predlog /za pokretanje krivičnog postupka/<br /><br /><br />U slučaju da oštećeni ne raspolaže svim potrebnim elementima, podnosi se tzv.nepotpuna krivična prijava, praksa je pokazala, najbolje i Tužiocu i Policiji.<br /><br />Goran st.Petrović,<br />advokat, Raška<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:19:08Zadvokatopedija5. Privatna tužba
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/5.-privatna-tuzba
<br /><br />__________________ SUDU U _____________<br /><br /><br />_________________<br /><br /><br />Na osnovu 53. Zakonika o krivičnom postupku, privatni tužilac __________________________ iz _____________ podnosi<br /><br /><br />PRIVATNU TUŽBU<br /><br /><br />Protiv: ______________________________________ <br /><br /><br />Zbog toga što je:<br /><br /><br /><br /><br />Čime je učinio krivično delo _____________________ iz čl.__________KZ RS,<br /><br /><br />Zbog čega privatni tužilac podnosi ovu tužbu i <br /><br /><br />P r e d l a ž e<br /><br /><br />Da se pred tim Sudom kao stvarno i mesno nadležnim zakaže i održi glavni pretres na koji pozvati:<br /><br />-Privatnog tužioca __________________________i njegovog punomoćnika ______________________ advokata iz _______________<br />-okrivljenog ______________________________<br />-svedoka ______________________________ <br />-da se u dokaznom postupku izvrši uvid u ___________________________________<br /><br />Da se po održanom glavnom pretresu okrivljeni oglasi krivim za krivično delo koje mu se stavlja na teret, osudi na kaznu po zakonu i obaveže na plaćanje troškova krivičnog postupka.<br /><br />U ________________ <br />Dana ___________________ <br />Privatni tužilac<br /><br />Goran st.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova 6<br />Srbija <br />Generalna2010-03-18T02:20:06Zadvokatopedija6. Ugovor
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/6.-ugovor
UGOVOR<br />-uputstvo za sastav-<br /><br /><br />Ugovor je za ugovorne strane zakon.<br /><br />Odredbe zakona ponekad mogu biti date kao elastične direktive ili opšti standardi a ponekad kao vrlo precizna i detaljna rešenja, što nije slučajno već je uvek rukovođeno određenom pravnoprolitičkom namerom zakonodavca.<br /><br />Međutim, ugovor nije zakon niti je "pismo o namerama" zbog čega odredbe ugovora uvek moraju da sadrže jasna, detaljna i precizna rešenja, one moraju da unapred onemoguće sporove odnosno da ne podležu nikakvom naknadnom tumačenju (sem ako je namera unapred drugačija) .<br /><br />Pri izradi ugovora treba izbegavati stručnu terminologiju (uvek kada je to moguće) i upotrebljavati jasne i razumljive reči i rečenice koje lako shvataju i laici.<br /><br />Svakom članu ugovora treba dati naslov. <br /><br />Svaki član treba da sadrži jednu misao i za njegovo razumevanje nije potrebno konsultovati druge članove.<br /><br />Svaki stav člana ugovora trebao bi da sadrži jednu rečenicu, gde misao teče od početka do kraja bez tačke i zaustavljanja.<br /><br />Uvek naći pravu reč za odgovarajući pojam.<br /><br />Treba izbegavati pozivanje u jednom članu na odredbe drugih članova. <br /><br />Kratkoća ne sme da bude imperativ na račun jasnoće.<br /><br />Prilkom razgovora za strankama treba saznati šta u konkretnom odnosu koji treba regulisati ugovorom "može da krene naopako" - u neželjenom pravcu i takav slučaj posebno regulistai (ili ga preduprediti ili ustanoviti posledice).<br /><br /><br />Naravno, sve ovo ne treba shvatiti bukvalno već kao smernice kojih se treba držati uvek kada je to moguće i kada to zahtevaju interesi obe strane.<br /><br /><br /><em>De minimus non curat lex.</em> Zakon se ne stara o sitnicama.<br /><em>Clara pacta, boni amici.</em> Jasni sporazumi dobri prijatelji.<br /><em>Dolus latet in genralibus.</em> U uopštenim formulacijama krije se prevara.<br /><br />Goran St.Petrović<br />advokat, RaškaGeneralna2010-03-18T02:23:57Zadvokatopedija7. Klijent
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/7.-klijent
<p>KLIJENT<br />-Nije teška advokatura, teški su klijenti-<br /></p><p>"Sloboda međusobnog izbora i međusobno poverenje između advokata i klijenta osnovne su pretpostavke za prihvatanje, trajanje i za uspešnu pripremu i organizaciju zastupanja" - tako glasi osnovno pravilo za odnos advokata i klijenta sadržano u Kodeksu profesionalne etike advokata (Srbije). <br /><br />Poverenje jeste najvažniji kvalitet odnosa između advokata i klijenta. Jednostavno, bez poverenja ovaj odnos ne može na pravi način da funkcioniše. Poverenje predstavlja sine qua non ovog odnosa i ukoliko njega nema ili bude narušeno advokat ne može (ne treba) da obavlja svoju dužnost i to predstavlja i legitimno i legalno pravo za otkaz punomoćja.<br /><br />"Klijent je najveći neprijatelj advokata" je savet koji je koleginici (J.R.) dao otac koji je takođe bio advokat. "Nije ti najveći neprijatelj ni suprotna strana, ni javni tužilac ni sudija, najveći neprijatelj ti je tvoj sopstveni klijent!" Naravno, ovo je rečeno kao ironična opaska koja nije daleko od zbilje jer ... klijent je čovek sa svim svojim manama ... a sa ljudima je teško raditi. Klijentu je teško da bude objektivan, često preteruje u svojim zahtevima, ako je angažovao advokata misli da je angažovao sud, uvek mu je neko drugi kriv (a često i advokat), suđenje je ili previše sporo ili previše brzo, ako uspe u sporu onda smatra da je mogao više, ako izgubi onda je kriv i sud i advokat, većina smatra da je pametnija od advokata koji se pojavljuje kao nužno zlo, klijenti prikrivaju ili iskrivljuju činjenice, računaju ako prevare advokata prevariće i sud, (o plaćanju honorara da ne pričamo) tako da se advokat često nalazi između dve vatre (klijenta i suprotne strane) što njegov posao znatno otežava.<br /><br />Lekari imaju običaj da kažu za pacijenta, da u njima prepoznaju Anđela kada se razbole pa kad ih prvi put vide, Boga kada ih izleče i đavola kad im za to traže pare. <br /><br />Slično je i sa advokatima. <br /><br />Advokatima često biva teže jer je u advokatskoj profesiji ponekad teško razlikovati nijanse koje struku razlikuju od laičkog mišljenja ili prakse. U pravo se svi razumeju kao i u fudbal a zapravo je pravih stručnjaka malo. Međutim i jedno i drugo se čini svima jasnim, dostupnim i otvorenim i tu svako misli da sve zna jer je tako "logično". A advokat treba da se izbori i sa takvim mišljenjem (klijenta) i normalno sa mišljenjem (tvrdnjama i potezima) suprotne strane što često biva lakše.<br /><br />Od advokata se često traži "znanje o prognozi" što predstavlja opravdan zahtev klijenta. Prognoza k'o prognoza, uvek je nezahvalna i tu treba biti naročito oprezan. Postoji jedna istinita priča kada je sada pokojni advokat Z.R. odbio da piše žalbu klijentu jer je na osnovu svog zamašnog iskustva apsolutno bio siguran da će žalba biti odbijena. Nakon par meseci taj isti klijent mu je u holu suda mahao rešenjem kojim je žalba bila usvojena. Žalbu je napisao klijent sam...<br /><br />"Obećanje uspeha" je nešto što se takođe često traži od advokata što za razliku od prethodnog, predstavlja nerealan i nerazuman zahtev. Garancija u advokatskoj profesiji je teška reč jer niko unapred ne može sve da zna jer ne raspolaže svim činjenicama (dok se ne čuje suprotna strana i izvedu dokazi). "Dajte mi činjenice daću vam pravo" važi samo na kraju postupka kada se sve relevantne čiinjenice sa potrebnom sigurnošću utvrde a odluku u svakom slučaju donosi neko treći na čije mišljenje možemo samo donekle da utičemo. Jedino što se može obećati je profesionalizam najvišeg standarda. Dobro zastupani klijenti su advokatu najbolja (neizbežna) reklama koja je treba reći, Kodeksom profesionale etike zabranjena.<br /><br />Klijenta uvek treba pažljivo saslušati jer pre svega tako saznajemo činjenice ali se može saznati još mnogo toga. Kinezi kažu da čovek koji od iste bolesti boluje četiri godine, tu bolest poznaje kao doktor ili bolje. <br /><br />O advokatima u svakom društvu postoji priča kako su oni ovakvi i onakvi. Lično smatram da je to zapravo slika i odraz klijenata... zbog čega prvo i zadnje pravilo u odnosu sa klijentima glasi:<br /><br /><br /><em>Honorar se uvek naplaćuje unapred a obećati se može samo profesionalizam najvišeg standarda.</em><br /><br /><br />Goran st.Petrović,<br />advokat, Raška</p>Generalna2010-03-18T02:24:12Zadvokatopedija8. Svedok
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/8.-svedok
SVEDOK<br />-"Ako je do svedoka, krava je naša"-<br /><br /><br />Svedok je lice koje sudu daje iskaz o svom opažanju činjenice u prošlosti (Borivoje Poznić). On (svedok) se ograničava na saopštavanje svog čulnog saznanja ne dajući o opaženoj činjenici svoje mišljenje. Pošto svedok iznosi pred sud svoje opažanje o činjenici u prošlosti, on je nezamenljiv.<br /><br />Svedok je najčešće dokazno sredstvo. <br /><br />Svedočenje je uvek pre rekonstrukcija nego reprodukcija obzirom da je pamćenje jedna vrlo relativna kategorija. Vrlo često iskaz svedoka može biti subjektivno istinit a objektivno potpuno netačan. Uprkos zaprećenoj krivičnoj sankciji, lažno svedočenje je svakodnevna pojava u sudnici.<br /><br />Nadalje, svedok može biti subjektivan i objektivan, zainteresovan i nezainteresovan, dobronameran i zlonameran, glup i pametan, pismen i nepismen, rečit ili manje rečit, pozvani ili slučajni, svedok očevidac ili svedok po čuvenju, raspoložen da svedoči ili neraspoložen da svedoči i itd.<br /><br />Ocena iskaza svedoka od strane Suda je vrlo delikatna. Naš zadatak je da učinimo da ova ocena bude u korist našeg klijenta.<br /><br />Za potrebe ovog priručnika izdvajamo podelu na "neprijateljskog svedoka" i "prijateljskog svedoka". Zanemarujući šta izraz "neprijateljski svedok" znači u anglosakonskom pravu, ovde ga, rukovođeni pragmatičnim interesima, definišemo kao lice "koje svedoči protiv interesa klijenta kojeg zastupamo".<br /><br />Šta možemo da uradimo s iskazom "neprijateljskog svedoka" da bi konačna ocena ovog iskaza bila u korist interesa koji zastupamo?<br /><br />Tri stvari:<br /><br />1.da narušimo kredibilitet svedoka (ukazivanje na zainteresovanost odnosno subjektivnost svedoka iz bilo kog razloga ili na njegov psihosocijalni status što ga objektivno čini nepodobnim);<br /><br />2.proboj samog iskaza ( na način da ga prikažemo ili kao lažan (s namerom) ili kao pogrešan (iz raznoraznih razloga);<br /><br />3.predlaganje drugih svedoka koji će svedočiti suprotno ili predlaganje "kontrolnih" svedoka koji će svedočiti da je njima "kontrolisani" svedok drugačije govorio.<br /><br /><br /><br />"Prijateljski svedok" isto tako može ugroziti interese našeg klijenta ako je previše "prijateljski" (ili je prosto rečeno - glup) što ostavlja vrlo loš utisak na sud pa i s tim u vezi treba preduzeti odgovarajuće (prethodne) radnje.<br /><br />Uglavnom za postizanje svih ovde prikazanih ciljeva a posebno gore pod 1. i 2. služe pitanja.<br /><br />Postavljanje (pravih) pitanja svedoku predstavlja veštinu koja se uči dok traje advokatska karijera i ona je vrlo često stvar intuicije ali se ipak treba držati određenih pravila.<br /><br />Prvo i najvažnije je, ne postavljati pitanje ako ne znaš odgovor. S pitanjima se mora biti pažljjiv, izuzetno pažljiv, jer to je ono što može da odvede parnicu u jednu ili drugu stranu. Prijateljskog svedoka treba pustiti da govori u neometanom izlaganju. Kada je u pitanju neprijateljski svedok, onda je osnovni cilj pitanja ukazati da ovaj svedok ne govori istinu a ne svađati se ili se ubeđivati sa njim pri čemu će on svakako ostati pri svom stavu i probati da ga ojača. U svakom slučaju ne treba podleći pritisku (prisustvo javnosti ili klijenta) da postavite pitanje iz koga može da usledi negativan odgovor. U takvom slučaju, najbolje je samo prigovoriti. Pitanje i formulaciju pitanja trebamo prilagoditi svedoku, njegovom obrazovanju, intiligenciji i odnosu prema slučaju. Pitanje mora biti takvo, da se na njega mora konkretno odgovoriti, dakle nikako ne postavljati pitanje koje daje mogućnost svedoku da odgovori na način kako to njemu odgovara ili da nešto prećuti. Jedna misao, jedno pitanje jedan kratak odgovor, koji naravno uvek ide u prilog našem klijentu. Neprijateljski svedok ne sme da predvidi kakav odgovor hoćemo da dobijemo. Zato postavljamo pitanja rasuto i na kraju pitamo ono što zapravo hoćemo. Ako pitanja postavljamo dovoljno brzo ne damo neprijateljskom svedoku vremena da razmisli odnosno smisli način kako da izbegne odgovor ili smisli (lažan) odgovor.<br /><br />Sve u svemu ovde se pitanje zapravo pojavljuje kao <br /><br /><em>dozvoljenim sredstvom iznuđivanje željenog odgovora</em><br /><br />na čemu treba stalno raditi i pripremati se.<br /><br />Zapamtite, postavljanje pitanja na glavnom pretresu (raspravi) nije policijsko isleđivanje gde pokušavate nešto da otkrijete već put ka unapred zadatom cilju.<br /><br /><br />Goran st.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova 6<br />RaškaGeneralna2010-03-18T02:25:06Zadvokatopedija9. Priprema
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/9.-priprema
PRIPREMA<br /><br /><br />Kolega C.Ć. je govorio da su svi advokati jednaki i da su različiti samo po tome, koliko koji hoće da se potrudi u konkretnom predmetu.<br /><br />Bio je u pravu s tim što ja ovde definišem upotrebljeni izraz "potruditi" kao pripremu.<br /><br />Advokat je u sudnici sam, suočen sa sudijom, protivnom stranom, svedocima, veštacima, svojim klijentom, očekivanim i neočekivanim obrtima, prigovorima, primedbama, predlozima, dobrim raspoloženjem i lošim raspoloženjem, pozitivnim i negativnim ličnostima, prijateljskim i neprijateljskim licima, dobornamernim i zlonamernim, uglavnom problemi vrebaju sa svih strana.<br /><br />A kao što rekosmo advokat je u sudnici sam (protiv svih) ali to ne znači da je sam pre ovoga, kada se priprema odnosno tada može da bira da bude u društvu dobrih pravnika i savetnika kroz raznu literaturu ili kroz neposredne kontakte. Tu dolazimo na teren nevidljivih pravničkih istraživanja i tu uvek moramo sami da obavimo ceo posao, dakle u potpunosti se upoznati sa činjenicama, okolnostima, dokazima(!) propisima, praksom i sl. i tek onda eventualno pitati ili tražiti savet, vođeni maksimom, ko pita glup je jedan dan ko ne pita glup je ceo život ali ponavljam tek što ste sami proučili ono što mora i može da se prouči i uverite se da nakon toga u 99% slučajeva upitani sagovornik ma kakav autoritet bio u toj oblasti, o konkretnom problemu, zna manje od vas i što je najlepše, verovatno i vaš protivnik.<br /><br />Dobra priprema uticaće u pozitivnom smislu na vaše samopouzdanje koje je preko potrebno u svakoj sudnici...dobra priprema znači sigurnost iz koje izvire uverljivost ... dobra priprema znači da ste posvećeni svom poslu...dobra priprema vodi ka pobedi.<br /><br />Dakle, na prvom mestu priprema, na drugom mestu priprema i na trećem mestu priprema.<br /><br />Sve ostalo dolazi samo po sebi.<br /><br />Goran st.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova 6<br />Raška, SrbijaGeneralna2010-03-18T02:26:21Zadvokatopedija10. Pobeda
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/10.-pobeda
POBEDA<br /><br /><br />Pobeda u advokatskoj praksi u bukavlnom smislu, jeste usvojen (ili odbijen) u celosti tužbeni zahtev ili oslobađajuća (osuđujuća) presuda ali ona mnogo češće znači:<br /><br />Iz datih okolnosti - izvući maksimum.<br /><br />Šta to znači?<br /><br />To može da znači toliko puno toga odnosno to je toliko relativan pojam da ću u daljem tekstu nabrojati samo nekoliko od bezbroj mogućnosti koje zapravo samo ovo potvrđuju i nameću imeperativ da u izboru taktike i strategije treba biti vrlo mudar i iz datih okolnosti - izvući maksimum.<br /><br />U krivici to može da znači najniža moguća kazna a ne situacija da se po svaku cenu ide na oslobađajuću presudu iako postoji čitav niz dokaza koji govori u prilog krivici okrivljenog a ceo koncept odbrane tvrdoglavo ide za oslobađajućom presudom što na kraju iznervira Sud (sudiju) pa okrivljeni dobije veću kaznu od one koja bi mogla da se izdejstvuje uz primenu svih zakonskih mogućnosti pri drugačijem načinu odbrane.<br /><br />Ali to takođe znači i da često valja istrajavati na oslobađajućoj presudi tamo gde nema sigurnih dokaza jer kad sud u takvoj situaciji donosi osuđujuću presudu, pod pritiskom (ne)dokazane krivice često izriče minimalnu kaznu iako navodno učinjeno delo, zaslužuje veću kaznu što je još jedan argument da se borite do kraja.<br /><br />U parnici kada okolnosti baš ne idu na ruku vašem klijentu, to može da znači dobro poravnanje, smanjenje troškova ili manji ali brz i siguran novac nego veći ali dalji i neizvestan.<br /><br />U svakom slučaju ka pobedi ili uspehu u ovde iznetom smislu vodi niz sitnih pobeda tokom trajanja postupka koje započinju pripremom pa preko pisanja inicijalnog akta i izvođenja dokaza i drugih procesnih radnji ali pri svakoj ovoj maloj pobedi nikada i slovima nikada ne pokazujte zadovoljstvo a posebno oholost jer se po nekom nepisanom pravilu sve okreće protiv vas. Zapamtite to!<br /><br />Goran St.Petrović,advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:27:54Zadvokatopedija11. Pogled s' druge strane
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/11.-pogled-s-druge-strane
POGLED S' DRUGE STRANE<br /><br /><br />Nastojte da od vašeg klijenta "izvučete" sve ono što mu ne ide u prilog (što je često težak zadatak) jer na to morate naći odgovor pre nego što uđete u sudnicu.<br /><br />Ovo je zapravo kruna uspeha jer ako unapred uspete da prevaziđete sve eventualne probleme odnosno nađete rešenja u pogledu svih mogućih spornih pitanja koja govore protiv stvari koju zastupate onda ste na dobrom putu da pobedite.<br /><br />Suština je u predviđanju "šta može da krene loše po našu stvar" i da na vreme to predupredite a to je moguće samo ako ste upoznati sa svim relevantnim činjenicama gde posebni značaj imaju one koje ne idu u korist vašeg slučaja (klijenta).<br /><br />Po logičnom sledu događaja, za činjenice koje idu vama u prilog uvek ima vremena jer kada god se pojave - idu u korist vaše stvari.<br /><br />Zato, kada razgovarate sa svojim klijentom postavite se u ulogu suprotne strane, kao da zastupate onu drugu stranu, napadajući (analizirajući) "slučaj" sa svih strana i kada nađete sve odgovore onda ste u potpunosti spremni.<br /><br />Prilikom ovoga morate da budete oprezni jer klijenti ne vole ovakvu vrstu razgovora (po principu - za koga ti navijaš) jer ne shvataju da je ovo najbolji način da sprečite neuspeh odnosno postignete uspeh. Recite mu da ste vi kao lekar, morate da budete upoznati sa svim činjenicama, da bi ste dali pravu dijagnozu.<br /><br />Potrudite se da znate sve pre nego što uđete u sudnicu da vam se ne bi desilo ono o čemu lepo govori izreka koja glasi otprilike ovako:<br /><br /><br /><em>"Kad bih znao kad ulazim u Sud ono što znam kad izlazim iz Suda bio bih najpametniji".</em><br /><br /><br />POST FESTUM: Ako vas nešto uprkos svemu neprijatno na sudu iznenadi, pravite se da je to najlepša stvar koju ste čuli toga dana.<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška,ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:29:18Zadvokatopedija12. Podnesak
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/12.-podnesak
PODNESAK<br /><br /><br />Podnesak je oruđe koje u pametnim rukama može da učini mnogo za stvar koju zastupate.<br /><br />Koristite te ga što češće jer usmena reč nikada ne može biti tako precizna i izvagana kao pisana reč. Usmena reč ima svoje druge kvalitete ali o tome na drugom mestu.<br /><br />Mnoge iskusne sudije insistiraju da "sve što imate da kažete" iznesete kroz podnesak upravo iz prednjih razloga.<br /><br />Podnesak vam praktično pruža neograničene mogućnosti. Njime možete van ročišta, dakle na miru, da se izjašnjavate na navode suprotne strane, da dajete svoju ocenu činjeničnog i dokaznog materijala, da predlažete i da se protivite, da dajete ocene, primedbe i predloge u odnosu na sve... da kontrolištete i vodite i usmeravate postupak.<br /><br />I na kraju ali ne kao manje važno: podnesak se plaća odnosno ulazi u troškove postupka. Razmislite o tome! Pare leže, tu oko vas!<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova 6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:30:03Zadvokatopedija13. Šuma, drveće i pravno relevantne činjenice
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/13.-suma-drvece-i-pravno-relevantne-cinjenice
ŠUMA, DRVEĆE i PRAVNO RELEVANTNE ČINJENICE<br /><br /><br />Postoji izreka koja za nekoga u određenoj situaciji kaže:<br /><br />"Od drveća ne vidi šumu."<br /><br />Za potrebe ove naše knjige to znači sledeće:<br /><br />Iza svake pravne stvari bilo ona krivična, građanska ili neka treća, stoji određen životni događaj koji sadrži mnoštvo činjenica.<br /><br />Zadatak je advokata da u svakoj fazi postupka (sastava tužbe ili krivične prijave...na glavnoj raspravi ili glavnom pretresu) prepozna pravno relevantne činjenice i da na njih putem dokaznih sredstava usredsredi napad ili odbranu.<br /><br />Možda ovo izgleda nejasno ali svakodnevno smo svedoci rasprava koje se razvlače u nedogled ili usred nepripremljenosti glavnih aktera ove rasprave ili usled njihovog neznanja a poneki put i namerno (mislim na sudije, advokate i tužioce).<br /><br />Tako se raspravlja o svakojakim nevažnim stvarima ili se iste ove nevažne stvari odnosno činjenice u pismenima naširoko i nadugačko izlažu a svedoci svoje izlaganje počinju od trenutka, kada su ustali tog dana pa šta su obukli i jeli... a pravno relevantne činjenice se utvrđuju, onako, usput ili ostaju zamagljene, tamo negde daleko...<br /><br />Zato je veoma važno prepoznati koje su to pravno relevantne činjenice bitne u konkretnom slučaju i na njih fokusirati svoju pažnju jer od utvrđivanja postojanja ili nepostojanja tih činjenica, zavisi vaš uspeh u sporu.<br /><br />Ne trošite svoje vreme i snagu na nebitne stvari. Pustite da to drugi rade. Vi dejstvujte tamo gde je to potrebno! Odvojte važno od nevažnog, bitno od nebitnog, relevantno od irelevantnog!<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:31:59Zadvokatopedija14. Pravničko samopouzdanje
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/14.-pravnicko-samopouzdanje
PRAVNIČKO SAMOPOUZDANJE<br /><br /><br />Na početku svi imamo manju ili veću dozu nesigurnosti kada počnemo da se bavimo pravom i to je normalno. Onaj ko kroz to nije prošao, verovatno ga pravo i ne zanima i verovatno je zauvek ostao u blaženom neznanju, bar što se tiče pravne nauke i prakse. Da bi od nesigurnosti došli do samopuzdanja, hajde da prođemo kroz sledeću priču:<br /><br />Pretpostavljam da nijedan pravnik na svetu ne poznaje sve pozitivne propise svoje zemlje. Ako bi i zamislili takvog nekog super-čoveka-pravnika, to ne znači da bi on bio rešenje za sve pravne probleme, to znači samo da bi smo pred sobom imali govornu zbirku propisa.<br /><br />Ako u praksi naiđete na lice koje se u usmenoj raspravi, poziva na određeni član tamo nekog zakona, obavezno navodeći njegov broj ili ne daj bože i stav, onda budite sigurni da pred sobom imate ili nekoga ko se u pravo ne razume baš mnogo ili običnog blefera. Naravno postoje izuzeci koji samo potvrđuju pravilo.<br /><br />Dakle nije bitno napamet znati propise, bitno je znati pravnički razmišljati što u najgrubljim crtama podrazumeva upoznavanje sa činjenicama i okolnostima, definisanje pravno relevantnog i irelevantnog, upoznavanje sa materijalnim propisima, i svakako poznavanje postupka, to sve pojedinačno i zajedno, ako i kada posmatramo pravno izdvojeni slučaj.<br /><br />Niko ne zna sve. Niko ne poznaje sve propise. Ali dobar pravnik mora da zna gde može da nađe propis. U situaciji kada ne možete ni propis da nađete, evo saveta starog advokata sada pokojnog, S.Š. :<br /><br /><em>Ako ne možeš da nađeš propis, idi za osećanjem pravde, propis će se naći.</em><br /><br />Iz biltena Vrhovnog suda saznajemo da i ovaj Sud (retko ali se dešava) ima potrebe za konsultacijama (profesori Pravnog fakulteta) kada zauzima stav po određenom pravnom pitanju.<br /><br />Da zaključim: Imati pravničko samopuzdanje znači da opušteno i sa sigurnošću priđete svakom novom (pravnom) problemu jer to je proces a ne, neko unapred stečeno i idealizovano znanje... U svakom slučaju kada budete imali hrabrosti da pred ljudima kažete "to ne znam" onda je to siguran znak da ste stekli potrebno pravničko samopuzdanje.<br /><br /><em>Ne znam ali mogu da znam!</em><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:32:59Zadvokatopedija15. Priča
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/15.-prica
P R I Č A<br /><br /><br />Advokat svakodnevno komunicira sa Sudom, klijentima ili trećim licima...bilo usmeno, bilo pismeno.<br /><br />Trudite te se, uvek kada je to moguće, da ova komunikacija, naravno s vaše strane, bude u obliku priče. Najlakše se pamti i što je još važnije ostavlja najdublji utisak. Postoji nešto u dubini ljudske psihe što je otvoreno i prijemčivo za ovakav oblik pripovedanja odnosno komunikacije i majstori reči i pismene i usmene to neštedimice koriste.<br /><br />Sve važne poruke kroz istoriju ljudske civilizacije prenete su u obliku priče.<br /><br />Advokat takođe prenosi poruku kroz tužbu, podnesak, završnu reč, žalbu ili neki drugi vid obraćanja. Da bi ta poruka stigla (i ostala) do druge strane koristite ovu jednostavnu ali moćnu tehniku. Sve se može preneti kao priča. Kad vas druga strana čuje ili pročita napisano ne mora da se trudi da zapamti ono što je čula ili pročitala To se dešava samo od sebe ako ste to uradili kao priču. Time ste završili veliki deo posla jer ljudi nisu mnogo skloni slušanju drugih. Više vole da oni pričaju. Me|utim, na ovaj način postižete da ljudi uključe prijemnike a isključe emitovanje. Koliko ste puta nešto pročitali ili čuli a niste ništa zapamtili. To je zato što ste slušali nabrajanje i nabrajanje činjenica, fraza i praznih reči i na kraju...ništa. Praznina.<br /><br /> Advokat to sebi ne sme da dozvoli. Zadatak advokata jeste da druge ubedi u stvar koju zastupa.<br /><br />Zato im isričajte priču. Ljudi to vole da slušaju. Još od malena.<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:33:34Zadvokatopedija16. VIP i NAVIP
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/16.-vip-i-navip
VIP i NAVIP<br /><em>Jer oni koji znaju će vas preteći</em><br /><br /><br />Šta mislite, šta znači ovaj naslov?<br /><br />To je skraćenica.<br /><br />Skraćenica od:<br /><br />Veze i Poznanstva i Naročite Veze i Poznanstva<br /><br />Dakle "Veze" i ovde bi trebalo da stanem jer je valjda svakome jasno šta ovo znači. Ali za potrebe ovog priručnika ipak ću reći sledeće:<br /><br />Ne znam kako sebe zamišljate (ili ste zamišljali) na početku advokatske karijere, ali ako ste sebe zamišljali kao advokata profesionalca koji će svoj posao raditi hladne glave i stručno a Sud shvatali kao telo obektivno i nepristrasno, van vremena i prostora, koje sudi na osnovu Zakona onda ste bili u zabludi.<br /><br />Sud čine samo ljudi podložni svemu onome čemu je čovek inače podložan. Parafriziraću onu čuvenu antičku misao kao "Sve što je ljudsko, nije IM strano". Ergo, ovde podrazumevam i simpatiju i antipatiju, zlovolju i loše raspoloženje, zavist i ostale grehove i uopšte loš karakter i glupost ali isto tako i pamet i mudrost i dobre ljude i prave profesionalace i one posvećene i one koji sudsku profesiju obavljaju kao "posao" i koji su tu slučajno ili namerno zalutali.<br /><br />Sud ne čine samo sudije nego i službenici po pisarnicama a onda pomoćnici i savetnici, sekretari i glasnogovornici i ovde nespomenuti.<br /><br />Advokat u svom poslu sreće i ljude po opštinama i višim nivoima vlasti, po raznoraznim preduzećima, javnim i nejavnim, vladinim i nevladinim organizacijama i institucijama, bankama i ustanovama i tako dalje i tome slično.<br /><br />Svuda tamo sede ljudi koje je bolje poznavati ili da bi vam zakazali ročište ili da bi vam odložili ročište ili da bi vas primili i sa vama razgovarali u službi zaštite interesa svog klijenta ili uopšte svog posla i zaista vam kažem poželjno je da poznajete te ljude jer - lakše dolazite do svog cilja, ma šta on bio.<br /><br />Neko je davno rekao, nije važno šta znam nego koga znam i bio je debelo u pravu. Sve se ipak odvija preko ljudi koje imaju svoje ime i prezime i svoj život i svoja shvatanja i svoje pozicije i predispozicije i svoja uverenja ali i predrasude. <br /><br />Dakle ne preko organa nego preko <strong>čoveka</strong>.<br /><br />Naravno ako nemate neki specijalan pedigre, ne možete na početku znati sve i svakoga. Zato ovaj naslov više imao smisao kao neki recept za budućnost. Poznanstva, ma kako ona nastajala treba negovati. Čestitka za Novu godinu ili za rođendan, nije na odmet. Čak šta više. Vodite evidenciju o ljudima, /zapištite ime, broj telefona, datum rođenja, imena dece ili hobija.../. I ako ih ne vidite par godina, nikada ne znate kada će vam zatrebati.<br /><br />Ali, ako i kada zakucate na nepoznata vrata, bilo da je u pitanju Ministarstvo ili Sud u gradu u kojem nikada niste postupali, uvek vam ostaje integritet i kredibilitet i obavezno, osećanje mere, fini maniri i dostojanstveno držanje. <br /><br /><br /><em><strong>Ali:<br /><br />Ne dajte na sebe i na svoju stranku.</strong></em><br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:34:19Zadvokatopedija17. Verbalna komunikacija
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/17.-verbalna-komunikacija
VERBALNA KOMUNIKACIJA<br /><br /><br />Advokat je u situaciji da non-stop priča (verbalno komunicira) sa nekim, počev od klijenata preko trećih lica, pa zatim preko obraćanja Sudu, tužiocu, policiji, medijima i tako dalje i tako dalje.<br /><br />Dakle, kada je govor u pitanju, postoje više ili manje talentovani ljudi odnosno dobri i oni drugi govornici, oni koji mnogo pričaju i oni koji malo pričaju, oni koji su precizni i oni koji pričaju od Kulina Bana, oni koji su jasni i oni koje niko ne razume, oni koje govore veštački i oni koji govore iz srca, one koji imaju prave reči i one koji imaju pogrešne reči...<br /><br />Šta je važno?<br /><br />Važno je da sebe prepoznate u koju grupu spadate i da radite na tome da postanete <strong>bolji</strong>.<br /><br />O retorici i besedništvu i uopšte o pravilnoj verbalnoj komunikaciji napisano je mnoštvo udžbenika, tako da ću ja za potrebe ovog priručnika, napisati samo nekoliko reči.<br /><br />Na početku bih želeo da istaknem nešto što se retko gde ističe kada je u pitanju verbalna komunikacija, što je veoma važno za advokaturu, a to je neverovatna činjenica da se ljudi <strong>veoma malo razumeju</strong> dok komuniciraju, čak i kada su u pitanju lica istog obrazovanja i uopšte psihološog profila. Jedan priča jedno i smatra da ga je drugi razumeo, drugi odgovora prethodno shvatajući nešto drugo i takođe očekujući da bude shvaćen...i onda eto problema.<br /><em><br />Dakle pazite na rekaciju, obratite pažnju da li su vas razumeli a isto tako pokušajte da shvatite šta zapravo drugi pričaju.</em><br /><br />Elem, kada je u pitanju uvodna ili završna reč, na početku, skrenite pažnju onoga kome se obraćate a zatim ne žurite, kažu da je najvažnija odlika dobrog govora pauza na pravim mestima ( ćutanje je najači elemenat besedništva), trudite se da to bude, razgovetan govor - bez takozvanog retorskog šuma (znači, ovaj i sl.); držite se redosleda da najači argumenat stavite na početak, srednji u sredinu i opet drugi najači za kraj (eto greške, ne mogu da budu dva najača); nikada ne treba koncept napisati ceo, jer će te mu onda robovati, već samo u glavnim crtama. Kažu da je Čerčil, sedam puta svoje govore pred nastup ponavjao... sve hoće svoje...ako neko misli da je bolji od Čerčila on ne mora...<br /><br />Ipak, imam potrebu da kažem i da je jedan naš poznati advokat (S.B.) rekao da ne veruje mnogo u govorancije i da stvar treba da se sredi u toku postupka-dokazima, posle je kasno...<br /><br /><br />U svakom slučaju treba razlikovati objašnjenja tipa "kako govoriti" od onoga "šta govoriti". Treba znati da je vrlo važno kome se obraćate, da neki psiholozi tvrde da "govor tela" i intonacija mnogo više govore od samih reči, da postoji i tzv. "cvetni govor", gde koristiš samo stručnu terminologiju i slične izraze da te niko živi ne razume a ti misliš da si važan...<br /><br />Šta da kažem na kraju? <br /><br />Jeste lepo kad neko ume lepo da govori.<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:35:22Zadvokatopedija18. Šta kada izgubite?
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/18.-sta-kada-izgubite
ŠTA KADA IZGUBITE?<br /><br /><br />Sigurno je vam je poznata ona situacija koju ste (nadam se) imali prilike da vidite samo u filmovima i serijama, kada hirurg izađe iz operacione sale i mora rodbini da saopšti tužnu vest: <br /><br />"Pacijent je umro".<br /><br />Pauza.<br /><br />Vrlo često se advokat nalazi u sličnoj situaciji.<br /><br />Dakle učinili ste sve što je u vašoj moći a rezultat je negativan, parnica je izgubljena ili je vaš branjenik osuđen.<br /><br />Šta da se radi?<br /><br />Kako saopštiti tužnu vest?<br /><br />Uvek možete da okrivite drugoga.<br /><br />Ili da smislite neki od bezbroj drugih izgovora.<br /><br />Naravno, šalim se.<br /><br />Stvar je opet u pripremi. Ali ovaj put u pripremi svoga klijenta. Dakle, manite se lažnih obećanja i sigurnih prognoza inače ćete da imate velikih problema. Kada se od vas traži "garancija" za uspeh u sporu onda slobodno recite stranci da se taj izraz u advokaturi (i u medicini) ne upotrebljava. Ovde je uvek reč o preuzimanju određenog rizika koga profesionalnim radom treba svesti na najamanju moguću meru. Dakle, da bi ste eventualnu neugodnost sveli na podnošljivu meru kada saopštavate lošu vest (ne zavaravjte se da se može u potpunosti izbeći) morate unapred pripremiti stranku na eventualni poraz pri čemu treba da imate u vidu da suđenje nije sport ni olimpijske igre (važno je učestvovati) već život čiji je ukus poneki put gorak. Morate predočiti stranci da se stvar može i loše završiti. Naravno, negde postoji veća a negde manja verovatnoća ali je činjenica da uvek postoji. Kao što postoje ljudi koji svašta obećavaju ali to je njihov problem. Na kraju krajeva to dugujete stranci (i sebi) a ne lažna obećanja. Ne treba da zaboravite ni činjenicu da su klijenti mahom izrazito subjektivni u sopstvenim stvarima što je razumljivo i što se i mora oprostiti.<br /><br />Lično odbijam da zastupam stranku koja je "ubeđena" da je nevina ili da će da uspe u parnici a "iz aviona" se vidi suprotno. Na stranu što i ovakvoj stranci možete da pomognete (umesto godinu dana da dobije recimo uslov ili sl.), što je u ovoj priči nebitno.<br /><br />U tom slučaju kada izgubite, jedini ste vi krivci.<br /><br />Ne treba vam to.<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:36:08Zadvokatopedija19. Protivnik
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/19.-protivnik
<br />PROTIVNIK<br />-Ja sam taj koji te određuje-<br /><br /><br />Po prirodi stvari, advokat uvek ima protivnika.<br /><br />Najvećeg neprijatelja (klijenta) već smo obradili, zato ćemo na ovom mestu obraditi drugog najvećeg neprijatelja a to je, suprotna strana odnosno advokat koji zastupa suprotnu stranu ili državni tužilac ili stranka koja nema advokata. <br /><br />Svejedno.<br /><br />Ako ovaj vid advokatske prakse shvatimo kao borbu onda ćete razumeti zbog čega ćemo u daljem tekstu koristiti specifične termine.<br /><br />Dakle, ono što je najvažnije, to je da na na početku stvorite percepciju:<br /><br />ja dobijam - ti gubiš<br /><br />Kako se to postiže?<br /><br />Manjkom ili viškom samopuzdanja.<br /><br />Kažu da glumac na sceni mora da bude samouveren do bezobrazluka, slično je i sa advokatom. Nikada, bukavalno nikada, niko od prisutnih aktera a posebno Protivnik ne sme da primeti vašu nesigurnost ili nedostatak samopouzdanja.<br /><br />Kako postići to bezgranično sampouzdanje?<br /><br />To obrađuju druge psihološke i motivacione knjige, ali ono što je uvek potrebno to je da ste pripremljeni i to je najbolji savet primeren ovom priručniku.<br /><br />Onaj ko je spreman on je miran a mirnoća zrači sampouzdanjem.<br /><br />Dakle nema magičnog recepta, uvek se pojavljuje taj prokleti rad ( i vežba).<br /><br />Mislite da bokser u ringu tek onako zraći sampouzdanjem. Ne, iza njega stoje sati, dani, meseci i godine treninga u znoju i krvi<br /><br />Zato i advokat koji je spreman zrači sampouzdanjem a to se oseća u sudnici.<br /><br />Primetili ste da dok smo pričali o Protivniku više smo pričali o nama samima. U tome i jeste suština. Vi ste taj koji determiniše protivnika i njegovo mesto. Ako učinite da ste jaki, protivnik je slab. I obrnuto. Zato se pripremajte, pripremajte i pripremajte. I porazite sve svoje protivnike. Nemojte ni da ih potcenjujete ni da ih precenjujete nego ih samo stavite na mesto koje im pripada. Gubitničko.<br /><br />Na kraju jedan rezervni savet. Ako imate manjak samopuzdanja iz ma kog razloga a vi se svojski potrudite da izgledate kao da ga imate. Glumite, vremenom će da vam pređe u naviku. Nije ni to loše. Lepo se obucite i to je to...ali o tome na drugom mestu.<br /><br />P.S. Ako protivnik počne da se poziva na pravne autoritete, sudsku praksu ili ako počne da nabraja članove zakona, da se ponaša dobronamerno, očinski ili pokroviteljski, obavezno mu kažite da to ne radi i da ste to vi izmislili ali tako da svi čuju.<br /><br /><br /><em>Ja neprijatelja nemam moj je neprijatelj moja nespremnost<br />(Bušido) </em><br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:37:57Zadvokatopedija21. Veštak
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/21.-vestak
Veštak<br /><br /><em><br />Sud će izvesti dokaz veštačenjem kad je radi utvr|ivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.</em><br /><br /><div align="right">Čl.249. ZPP<br /></div><br /><br />Dakle, veštak je lice koje raspolaže određenim stručnim znanjem i koje na osnovu toga daje svoj nalaz i mišljenje o nekoj spornoj činjenici u konkretnom predmetu.<br /><br />Veštak daje svoj nalaz i mišljenje "u skladu sa pravilima nauke i struke".<br /><br />Šta je onda problem?<br /><br />Problem je kad vam dostave nalaz i mišljenje koje ne odgovara stvari koju zastupate.<br /><br />Šta vam je onda činiti?<br /><br />Mala digresija: Ovde se neću baviti procesnim stvarima vezane za veštačenje koje su u principu jednostavne i lako ih je naći u odgovarajućim odrebama procesnih zakona.<br /><br />Dakle, kada se suočite sa nalazom veštaka koji vam ne odgovara, imajte sledeće u vidu:<br /><br />1.Nijedan veštak neće promeniti svoje mišljenje;<br />2.Sve je relativno;<br />3.U nauci važi pravilo da ono što je do juče bilo neprikosnoveno danas važi kao netačno /pogotovu u medicini/;<br />4.Ne važi samo za pravnu struku ona izreka: "Dva pravnika, tri mišljenja".<br /><br />Kada ovo imate u vidu krećete u mukotrpan proces obaranja neodgovarajućeg "nalaza i mišljenja".<br /><br />Ne trudite se da sami pronađete nepravilnosti u nalazu veštaka koji vam ne odgovara.<br /><br />Za to vam je potreban isti takav stručnjak po mogućstvu bolji (kojeg ćete naravno morati platiti što normalno ide na teret klijenta - ako klijent odbije da plati ovaj dodatni trošak, žao mi je koliko para toliko muzike..).<br /><br />Gde počinje vaša uloga?<br /><br />Da učinite da primedbe budu pre svega jednostavne i razumljive Sudu.<br /><br />Ne smemo da zaboravimo da se radi o stručnim stvarima nepoznatim i vama i Sudu.<br /><br />Zato je potrebno pre svega da vi razumete a onda da isto na najednostavniji mogući način to prenesete Sudu.<br /><br />Veštak glatko odbija sve vaše primedbe ali koje su sada i primedbe suda.<br /><br />Rezultat: Novo veštačenje, što ste i hteli.<br /><br />A onda?<br /><br />Nadate se da će sve biti u redu.<br /><br />Ako nije?<br /><br />Onda Jovo nanovo, sve iz početka...<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:38:30Zadvokatopedija20. Predmet
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/20.-predmet
PREDMET<br /><br /><br />"<em>Advokat slobodno odlučuje da li će se prihvatiti zastupanja, osim u slučaju zakonskih zabrana i naloga, kao i zabrana i naloga predvđ|enih Kodeksom i Statuom"</em><br /><br /><div align="right">Izvod iz Kodeksa profesionale etike advokata <br /></div><br /><br /><br />Postoje predmeti koje vredi uzeti i koje ne vredi. <br /><br />Razmislite o tome.<br /><br />Dakle, postoje jednostavni i složeni predmeti, unosni i oni koji nisu, predmeti koji služe reklami, dobroj ili lošoj, iako kažu da je svaka reklama dobra, predmeti koji se brzo završavaju i oni koji traju dugo, predmeti popularni i predmeti nepopularni, predmeti koji zahtevaju mnogo rada i oni koji zahtevaju manje rada, predmeti za koje bi ste voleli da ih niste uzeli i oni koju su vam promakli, predmeti koji vas nerviraju i predmeti koje volite, predmeti koji radite pro bono i one koje ne bi ste radili za sve pare ovog sveta, izgubljeni i nasmejani predmeti, isplativi i neisplativi odnosno oni koje nikada nećete naplatiti, simpatični i nesimpatični, predmeti od kojih treba bežati i predmeti koji vama nikada ne dolaze, predmeti koji će vas proslaviti i predmeti zbog kojih će vas mrzeti...<br /><br />Sve vam se samo kaže.<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:38:47Zadvokatopedija22. Sudija
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/22.-sudija
SUDIJA<br /><br /><em>-Koga je molit ne treba ga ljutit-</em><br /><br /><br />Gore navedena izreka je u pravu i zbog toga, priznaćete, ovo je izuzetno osetljivo pitanje,<br /><br />Jer, ma koliko se trudili, pojedine sudije se prosto trude da vas izazovu i time dovedu u neprijatnu situaciju u kojoj možete samo da izgubite a oni to znaju,<br /><br />Pa, uprkos tome što kod velikog broja klijenata vlada uverenje da je dobar onaj advokat koji galami i svađa se sa Sudijom, <br /><br />Pa umesto godinu dana zatvora dobije dve godine zatvora,<br /><br />Ipak, treba maksimalno izbegavati ovakve situacije,<br /><br />Pa ako dotle, uprkos svemu do|e,<br /><br />Držite se procesnog Zakona i Pristojnosti,<br /><br />Ovde preporučujem znanje i pozivanje na članove procesnog zakona koje se odnosi na postavljanje pitanja, zabrane postavljanja pitanja, vođenja zapisnika i sve drugo u vezi sa tim,<br /><br />Jer će se retko ko usuditi da javno ide preko onoga što je glasno rečeno a odnosi se na Zakon.<br /><br /><br />Elem, osnovno pitanje ove Teme nije da li će meritorna sudska odluka biti ovakva ili onakva, dakle, kako će Sudija da presudi, na to se uvek možete žaliti, mnogo je bitnije kako Sudija vodi postupak, da li zapisnik sačinjava objektivno i nepristrasno i da li prihvata i određuje izvođenje potrebnih dokaza jer kao što svaki iskusni fudbalski sudija namešta rezultat tokom celog meča, svirajući sitne nepostojeće prekršaje i tako obezbedi (nevidljivu) prednost ekipi za koju navija a ne sviranjem penala u devedestom minutu jer bi to bilo toliko očigledno da bi ga verovatno linčovali, tako i iskusni sudija koji navija za jednu stranu, (ili jednostavno navija za svoje predubeđenje ili predrasudu ili unapred donetu odluku) postavljajući sugestivna pitanja, sitnim štimovanjem zapisnika, diktirajući izjave kako njemu odgovaraju, tokom celog postupka gradi slučaj na način da vam kasnije nikakva žalba ne pomaže jer spisi predmeta govore drugaćije.<br /><br />Znači ono na čemu uvek treba insistirati i što predstavlja sine qua non je objektivno vođenje postupka jer ako u spisima predmeta imate objektivno sačinjen materijal iz koga će neko izvesti drugačiji zaključak od onoga koji se vama sviđa, ponavljam, uvek možete napisati žalbu o kojoj će neko drugi odlučivati, opet ponavljam na bazi objektivnog materijala u spisima predmeta.<br /><br />U svemu ovom morate biti fleksibilni ali istrajni jer samo na taj način možete odigrati svoju ulogu i ispuniti svoj cilj.<br /><br />Srećno!<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:39:09Zadvokatopedija23. Državni tužilac
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/23.-drzavni-tuzilac
DRŽAVNI TUŽILAC<br /><br /><br />Državni tužilac je prirodni neprijatelj advokata.<br /><br />Prirodni neprijatelj ili principijelni protivnik.<br /><br />Protivnik je u ovom priručniku na odgovarajućem mestu obrađen ali državni tužilac zaslužuje svoje posebno mesto / u daljem tekstu:On/.<br /><br />Uglavnom On postupa kao da nikada neće postati advokat i u principu je uvek protiv svega što advokat radi, predlaže ili pokušava.<br /><br />To sve traje dok On jednog dana ne postane advokat o onda bude veći advokat od svih advokata.<br /><br />Sve navedeno znači da ako mu se kao branilac ikada obratite ne očekujte nikakav ustupak (kao na primer traženje saglasnosti kod ukidanja pritvora).<br /><br />Ovo ne znači da ne treba da pokušate već da se ne iznenadite kada vas odbiju. <br /><br />Time izbegavate nepotrebno razočarenje.<br /><br />U svakom slučaju postoje izuzeci zbog kojih uvek valja pokušavati.<br /><br />Vi ste ipak profesionalac a izuzecima svaka čast.<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:40:49Zadvokatopedija25. Inicijativa
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/25.-inicijativa
INICIJATIVA<br /><br /><br />Neko je rekao da je život borba.<br /><br />Advokatski posao to sigurno jeste.<br /><br />Sukob dva suprostavljena interesa.<br /><br />Advokat je plaćen da zastupa jednu od te dve strane.<br /><br />Nameću se pitanja:<br /><br />Kako da budete u prednosti?<br /><br />Kako da zadržite kontrolu?<br /><br />Kako da utičete na stvar da se odvija u željenom smeru?<br /><br />Svaki vojskovođa i strateg bi na ova pitanja odgovorio jednom rečju:<br /><br />Inicijativa.<br /><br />Nije važno da li zastupate tužioca ili tuženog, da li ste punomoćnik ili branilac, morate imati i zadržati inicijativu tokom celog postupka.<br /><br />Mladi kolega će se ovde zapitati, pa kako to da radim?<br /><br />Predlažite, prigovarajte, stavljajte primedbe, obrazlažite, pišite podneske, budite uvek za korak ispred, predviđajte, planirajte, istražujte, obilazite, razgovarajte, interesujte se, zovite, analizirajte, spremite unapred odgovor, razgledajte, čitajte ponovo, raspitujte se, predlažite nove dokaze, gledajte i slušajte i reagujte, ne dozvolite da vas napadaju već napadajte vi jer:<br /><br />Advokatski posao je pre svega napad a ne odbrana.<br /><br />Napadajte stalno ističući svoje razloge,<br /><br />I kad se branite, vi napadajte.<br /><br />Naterajte protivnika da se on brani.<br /><br />Neka je inicijativa, stalno sa vama.<br /><br />Amen.<br /><br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:41:21Zadvokatopedija24. Advokat, ceremonija i staloženost
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/24.-advokat-ceremonija-i-stalozenost
Advokat, ceremonija i staloženost<br /><br /><br />Klijentu treba pomoć svake vrste.<br /><br />Klijent treba da se oseća bolje posle posete advokatu.<br /><br />Po zakonu akcije i reakcije, ako se klijent uistinu bude bolje osećao nakon posete advokatu onda bi i advokat, u takvom kontekstu stvari, trebao bolje da se oseća što ovde znači da je advokat dobro odradio posao odnosno da advokat vredi i da ume da obavlja svoj posao.<br /><br />To je svrha ove priče. <br /><br />Napravićemo jednu paralelu da bi bili jasniji.<br /><br />Radi se o autoritetima i njihovom uticaju na ljude.<br /><br />Tako na primer kada pacijent ode lekaru, kao svojevrsnom autoritetu, dovoljno je da ga lekar primi ljudski, da mu kaže "Dobar dan" i "Kako ste" i pacijent će se osećati bolje.<br /><br />Zbog čega se to dešava ? Nauka na to još uvek nema odgovor ali tu svakako pomaže atmosfera koja okružuje lekara, njegov beli mantil, stetoskop, slike i diplome po zidu ordinacije, <em><strong>njegov nastup</strong></em> i sve ono što ga opredeljuje kao autoritet u toj profesiji.<br /><br />Elem, šta je ovde praktićni savet?<br /><em><strong><br />Izgledajte kao advokat i ponašajte se kao advokat.</strong></em><br /><br />U pozitivnom smislu i u pojedinim situacijama advokat treba da se ponaša ceremonijalno, dakle svečano, i uglađeno, poneki put sa određenim formalnostima i u malim i u velikim stvarima od izdavanja punomoćja do držanja završne reči u krivičnim stvarima i nadasve staloženo što je jedna od odlika i lepog vaspitanja, jer na taj način šaljete jasnu poruku da ste pouzdani i da vladate svojom profesijom kao veštinom, a to je ono što klijent očekuje od vas!<br /><br />Završavamo , kao što smo i počeli. Ovako izgledajući i postupajući pomažete klijentu, dakle obavljate svoj sveti zadatak.<br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:41:49Zadvokatopedija26. Advokat i trgovac
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/26.-advokat-i-trgovac
ADVOKAT I TRGOVAC<br /><br /><br />Advokat treba (mora) mnogo da zna.<br /><br />Jedan aspekt ovog znanja je veoma bitan<br /><br />Znati kako prodati svoj proizvod ili u našem slučaju, uslugu.<br /><br />Poznavao sam izuzetne advokate koji su znali mnogo i umrli siromašni kao što znam advokate koji znaju malo ali su se obogatili od svoje profesije.<br /><br />O marketingu, kao teoriji i praksi prodaje mnogo je napisano.<br /><br />Umni ljudi se, sada u ovom momentu bave marketingom sa manje ili više sreće.<br /><br />Zato se time ova knjiga neće baviti već će opisati ono što sam video kod advokata koji uspešno prodaju svoj proizvod.<br /><br />Advokat koji ume da prodaje svoj proizvod je besprekorno odeven, nosi skupocen sat i poslednji model mobilnog telefona (koji stalno zvoni) vozi mercedes ili BMW, ima dobro nameštenu kancelariju na udarnom mestu, kaže da ima dobra poznanstva i veze, na razne načine se samoreklamira, širi bajke o sebi, služi se cvetnim govorom (opisan u ovoj knjizi) i uglavnom govori ono što se očekuje od njega i što ljudi žele da čuju.<br /><br />Primetili ste da nisam pomenuo da ovakav advokat mnogo zna jer u ovom kontekstu to zaista nije bitno.<br /><br />Ruku na srce ima ih koji znaju a ima ih i koji ne znaju što ovim drugima uopšte ne smeta, ni njima ni drugima.<br /><br />Gore navedeno može se iskazati jednom rečju: imidž bogatstva jer to je ono što privlači ljude kako što je davno otkrila Crkva ili kako to radi Banka.<br /><br />Za potrebe ove priče bitno je reći da prost narod ne može da proceni vaše stručne kvalitete, što je u neku ruku normalno, kao što ja ne mogu da procenim stručnost neurohirurga, zato taj isti narod razmišlja ovako:<br /><br />Ako je bogat onda je uspešan onda je dobar advokat.<br /><br />Jeste al, ne mora da znači.<br /><br />Uglavnom kada imate ovde opisan imidž onda ide i odgovarajuća cena koju ljudi plaćaju jer misle da su kod vrhunskog stručnjaka.<br /><br />Jer para na paru ide.<br /><br />I tako dolazimo da začaranog kruga.<br /><br />Sada treba postaviti pitanje od milion dolara.<br /><br />Sve je to lepo ali kako ja da stvorim imidž bogatstva kad (još) nisam bogat?<br /><br />Ovako je na to pitanje odgovarao jedan moj kolega, koji<em> jeste</em> zaradio lepe pare:<br /><br />-Dešavalo mi se da sam bez banke, ja se ipak lepo sredim, izađem iz kuće, pozajmim od stanarke za cigare i svima pričam po ceo dan kako imam para koliko hoćeš.-<br /><br />I pare su dolazile.<br /><br />Ko razume shvatiće.<br /><br />Ovo sam mogao da napišem i na početku ali kako onda da napišem knjigu od 100 strana?<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:42:39Zadvokatopedija27. Humoreska 1
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/27.-humoreska-1
HUMORESKA 1<br /><br /><br />Dolazi klijent.<br />Seda na neudobnu i klimavu stolicu, koju smo namerno tako izabrali da mu još više narušimo ionako poljuljano samopuzdanje.<br />Mi smo u besprekornom (skupom) odelu sa osmehom naučnika i sveštenika zavaljeni u ogromnu kožom prošivenu fotelju.<br />Objašnjavamo da imamo mnogo (važnog) posla, ali eto, naćićemo malo vremena i za njega. (Novine sa dopola rešenim ukrštenim rečima jedva smo uspeli da sklonimo.)<br />Tobož ga pažljivo slušamo dok on gotovo plačnim glasom iznosi svoju situaciju i kada očajnički pita "Da li može...?"<br />Mi posle značajne psihološke pauze, duboko zamišljeni odgovaramo "Naravno da Može"<br />Iako znamo da ne može, <br />Ali kako čoveku reći da ne može<br />Kada će se već neko naći da mu kaže da može<br />Pa bolje da budemo to mi nego neko drugi<br />Onda nastavljamo, sve u istom stilu sa jednim velikim <br />Ali...<br />To će da košta<br />Mnogo<br />Imaćemo troškove<br />Znate kako je sa ljudima<br />Onda dalje nastavljamo sa pričom tačno onakvom kakvu bi on, klijent, želeo da čuje<br />Potvrđujući sve njegove subjektivne primedbe, procene i ocene<br />Dok nas on gleda kao najpametniju osobu na svetu <br />Jer potvrđujemo sve ono što je on mislio<br />A on normalno ime visoko mišljenje o sebi<br />A onda krećemo u bitku koju Mi ne možemo da izgubimo<br />Jer smo unapred uzeli akontaciju<br />A Klijent...<br />Pa on je upravo to hteo, <br />Nemoguću misiju<br />A nije naša dužnost da mu objašnjavamo da ne može<br />Kad će se već neko naći...<br />Stiže presuda, nije baš dobra<br />Ali<br />Mi već imamo spremljene <br />Stare dobre izgovore<br />On je u pravu svi ostali greše i<br />Ko zna čega tu još ima<br />Šta će, mora da nam veruje a i želi da nam veruje<br />Jer on je u pravu<br />A mi smo tu da ga do kraja podržimo<br />Jer nas za to plaća<br />Izjavićemo žalbu<br />A žalba košta<br />Na pitanje Klijenta<br />Znamo li koga<br />Naravno da znamo<br />Nije važno što ne znamo<br />Važno je da klijentu to prija<br />Žalba je odbijena<br />Ovo nije kraj, uložićemo vanredni pravni lek<br />Klijent nas ne gleda više blagonaklono<br />Mi mu kažemo da je ipak on u pravu <br />Ali eto, svi su se zaverili protiv njega<br />Ako imamo sreće On odlazi <br />Bez velike drame i svađe<br />A mi<br />Mi se okrećemo Novom Klijentu<br />Koji je isto tako u pravu.<br /><br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:43:56Zadvokatopedija28. Humoreska 2
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/28.-humoreska-2
HUMORESKA 2<br /><br /><br />Sve je iznenada počelo kada se protivnik osmelio da nešto tvrdi a advokat ga je onako očinski pogledao ... pa ga je slučajno razumeo preširoko i uopšteno znajući da ono što je široko i opšte da je lako i lakše pobiti, pa se onda setio iste reči za reč koju je protivnik upotrebio koja nema ničeg zajedničkog sa onim o čemu je stvar pa onda je tvrđenje koje je izloženo kao relativno shvatio kao da se odnosi na nešto drugo za šta je takođe znao da ga može lako pobiti pa je dalje nastavio da zastupa stvar izdaleka ne dozvoljavajući da protivnik predvidi koji je zaključak hteo da izvuče a onda je pogrešno protivnikovo tvrđenje opovrgao drugim pogrešnim tvrđenjem zatim je izvršio zamenu i pojmova i teza drugačijim pojmovima i tezama koje jesu slične ali idu njemu u korist pa je nastavio sve u istom stilu pitajući mnogo i široko želeći da prikrije ono što je želeo da bude potvrđeno a onda je svoju argumentaciju brzo izveo iz potvrđenog, sve mu to nije bilo dosta pa je iznervirao protivnika da pobesni jer je znao da u besu neće moći pravilno da rasuđuje i naravno da pitanja nije postavljao po redosledu jer nije hteo da protivnik zna šta hoće i šta planira pa kada je primetio da protivnik namerno negira pitanja čije bi prihvatanje bilo korisno za njegovu stvar pitao je suprotno od njegovog tvrđenja jer je upravo želeo da to i potvrdi pa je zatim primenio staru dobru indukciju i teatralno izneo prevremeni zaključak kao opštepoznatu istinu na zaprepašćenje svih prisutnih što ga nije nimalo pokolebalo zbog čega je nastavio u istom pobedničkom stilu pa je protivniku ponudio dva suprotna tvrđenja da bi mogao da bira pri čemu je jedno predstavio na takav način da je protivnik morao da prihvati drugo jer bi ispao budala, posle čega je postavio nekoliko pitanja koji nažalost nisu ispala u korist zaključka koji je priželjkivao što ga nije sprečilo da izvede i izloži zaključak koji je želeo a koji uopšte iz odgovora nije sledio sve uz obavezan trujumfalni osmeh a kada se protivnik konačno dokopao argumenta kojim je mogao da ga pobije prešao je na sasvim drugu temu ali pošto je protivnik izričito zahtevao da kaže nešto protiv sasvim određenog pomerio je stvar ka nečemu uopštenijem i svesrdno je govorio protiv toga nagalašavajući kako je ljudsko znanje relativno i varljivo pa kada se protivnik neočekivano naljutio nastavio je da insistira na ovim argumentima ubacujući jednu neslanu šalu zbog koje se publika smejala znajući da su oni koji se smeju na njegovoj strani a onda se na kraju trijumfalno pozvao na izmišljeni stav višeg suda uz citiranje latinske izreke i pobednički zaključio raspravu.<br /><br />Protivnik je bio na kolenima.<br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:46:30Zadvokatopedija29. Humoreska 3
http://advokatopedija.blog.rs/blog/advokatopedija/generalna/2010/03/18/29.-humoreska-3
HUMORESKA 3<br /><br /><br />Otac advokat reče Sinu advokatu: Sine moj u našem zanatu svaki klijentov problem je naša prilika kada neko klijenta udari mi pišemo tužbu kada izgubimo parnicu to nije naš problem to je klijentov problem a naša prilika jer tada pišemo žalbu koju takođe naplaćujemo jer ko bi je bolje napisao od nas obzirom da smo mi u toku Sine moj mi smo uvek veći od problema (klijentovih) budi više psiholog nego pravnik pružaj nadu a ne rešenje ti si sudbina svog klijenta i jedini prijatelj slobodno mu reci od sada samo meni možeš da veruješ podstiči glasinu ona je vrednija od svega što dokazuješ činjenice nisu važne nikada ne dokazuj klijentu da nije u pravu uvek možeš da mu usadiš ideju kao da je njegova pusti ga da se istrese i obavezno mu reci da on ima pravo i da svi ostali greše pokaži zanimanje za njega učini da se oseti važan uplaši ga malo pa ga ohrabri ali nikada ništa ne obećavaj u svakom slučaju ga motiviši pokaži mu gde je njegov interes ne zaboravljajući ono najvažnije a gde sam tu ja ljudi smo dogovrićemo se podstiči legendu o sebi i ne zaboravi da uspostaviš tihu dominaciju ali uvek ga pažljivo slušaj to kod kuće ne može da dobije nikad se ne svađaj sa klijentom uvek budi konstruktivan jer su mogućnosti neiscrpne upoznaj klijenta što bolje da bi ga više voleo zapamti mu ime i imena dece i bračnog druga raspitaj se za njih s vremena na vreme klijent ne sme da te smatra za advokata već za odanog i neophodnog savetnika ni slučajno ne kritikuj klijenta uvek se smej i govori može i obavezno daj i<br /><br />Šta da ti kažem Sine<br /><br />Klijent je uvek u pravu.<br /><br /><br />Goran St.Petrović, advokat<br />Raška, ul.Dušanova br.6<br />SrbijaGeneralna2010-03-18T02:46:59Zadvokatopedija