Leptiri na kiši
http://detelina.blog.rs/blog/detelina
<p>"...Magija je prestala, negde mi je nestala, kao leptiri pre kiše..." - Đ. Balašević</p>
<p>A nekada leptiri i vole da kisnu...i onda su svedoci malih stvarikoje čine život :)</p>
detelina2026-06-17T10:03:26Z"Pospani voz za Harkov...."
http://detelina.blog.rs/blog/detelina/generalna/2010/04/06/pospani-voz-za-harkov....
<p><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Pozvao sam te u sred noći, kao svitac bez svetlosti...Bila si tu kao baklja koja sporo gori...A ja kao ključ kome treba malo okretanja...</span></span></p><p><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Toliko umoran da ne mogu da spavam, toliko tajni koje ne mogu da sačuvam...Obećao sam sebi da neću plakati...Ješ jedno obećanje koje neću ispuniti...</span></span></p><p><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Čini se da mi niko sad ne može pomoći. Preduboko sam pao, a izlaza nema. Ovog puta sam zaista sebe poveo stranputicom.</span></span></p><p><span style="font-family: verdana, arial, helvetica"><span><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Odbegli voz se nikada ne vraća. Pogrešan pravac na jednosmernom putu. Čini se kao da bih trebao negde da stižem, a nekako nisam nigde.</span></span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Možeš li mi pomoći da se setim kako se smeje? Učini nekako da se sve isplati...Kako sam postao tako iznuren? Životna misterija se čini izbledelom...</span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Mogu otići gde niko ne bi otišao. Ja znam šta niko drugi ne zna. Evo me, samo se davim na kiši, sa kartom za odbegli voz...</span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Sve je izrezano i suvo, dan i noć, zemlja i nebo...Nekako ja u to ne verujem... </span></p><p><span style="font-family: verdana, arial, helvetica"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Odbegli voz se nikada ne vraća. Pogrešan pravac na jednosmernom putu. Čini se kao da bih trebao negde da stižem, a nekako nisam nigde...</span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Kupio sam kartu za odbegli voz...Kao ludak koji se smeje na kiši. Malo van realnog, malo lud...Jednostavno je lakše nego boriti se sa bolom...</span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Odbegli voz nikada ne dolazi natrag.</span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Odbegli voz cepa put...</span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Odbegli voz gori u mojim venama...</span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: small">Odbegao, ali je uvek isti osećaj.... </span></p><p> </p><p><img src="http://www.crestock.com/images/1420000-1429999/1429380-xs.jpg" border="0" title="undefined" width="241" height="340" align="bottom" /> </p><p><span style="font-size: small; font-family: verdana, arial, helvetica"><span style="font-size: 11px"><br /></span></span></p>Život je nekad siv, nekad žut...2010-04-06T18:40:07ZdetelinaDistorzija misli
http://detelina.blog.rs/blog/detelina/generalna/2010/04/01/distorzija-misli
<p><span class="Apple-style-span" style="font-family: Verdana, Arial"><em><strong>"My best friend gave me the best advice<br />He said each day's a gift and not a given right"</strong></em></span></p><p>...A ja gledam onaj glupavi trenutak istine, gde idijot tvrdi da poseduje svoju ženu i da ga ni jednog trenutka nije grizla savest što je tukao suprugu! Pa to samo ima u ovoj zemlji seljaka, na brdovitom balkanu... Imaš pravo na svoj život, ali ne na tuđ...Zna se ko daje a ko uzima život...U ostalnom, na kontu mog ranijeg posta - koliko daš toliko imaš pravo i da uzmeš...Ali i to je diskutabilno <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-undecided.gif" border="0" alt="Undecided" title="Undecided" /></p><p>Što me dovodi do sledećeg:</p><span class="Apple-style-span" style="font-family: Verdana, Arial"><strong><em>"What's worth the prize is always worth the fight"<br /></em></strong></span><p> Ali to moramo valjda sami da znamo..."Preko trnja do zvezda", životni moto jednog mog prijatelja...Da moramo dosta čaša žuči da popijemo ne bi li počeli da cenimo i najobičniju vodu...A onda, e onda znamo našu nagradu, koja je delovala tako sitno, a sada smo spremni da za nju život damo...</p><p><span class="Apple-style-span" style="font-family: Verdana, Arial"><strong><em>"Every second counts 'cause there's no second try<br />So live like you'll never live it twice"</em></strong></span></p><p>Svaki dan kao da je poslednji....to ume malo da umori ako se doslovno shvati...Ali, opet se vraćam na prethodni post jer sam još uvek pod utiskom tih događaja, cenite ljude oko vas. One koji vam daju više nego što i sami traže...Ne trošite vreme na ljude koji to ne zaslužuju...Neću da budem preoštra, ali ne zaslužuju tu pažnju od VAS..OD nekog drugog možda...Smešno zvuči, ali nismo svi isto hemijsko jedinjenje...Neko je baza a neko kiselina...Ne možemo jedni bez drugih, ali baš ni ne moramo jedni sa drugima... </p><p> </p><p>Izvinjavam se na lupetanju...ali to je jedan od tih dana <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-laughing.gif" border="0" alt="Laughing" title="Laughing" /> </p><p>Pozdravče!</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/PvxVNGdwVwk" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/PvxVNGdwVwk" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p>Život je nekad siv, nekad žut...2010-04-01T01:14:06Zdetelina"Ja sam bi pogrešan, kad sam ti stavio ruku na rame..."
http://detelina.blog.rs/blog/detelina/generalna/2010/03/28/ja-sam-bi-pogresan-kad-sam-ti-stavio-ruku-na-rame...
<p>Kad sam bila mala, još ni u školu nisam krenula, imala sam jako dobru drugaricu. Svaki dan smo bile zajedno, što kod mene, što kod nje. Bile smo nerazdvojne. Mnogo sam je volela, i kada smo trebale da krenemo u školu ona se odselila, doduše ne mnogo dalje od mene, čitavih par autobuskih stanica, ali tu smo izgubile kontakt.</p><p>Nakon nekog vremena čuli smo da se odselila u Pančevo i od tad se nismo čule ni videle.</p><p>Da bi, jedno veče, posle mnogo godina, zazvonio telefon. Javila sam se i ženski glas je tražio moju mamu. Šta, kako, u priči smo se pohvatale ko je ko i ja sam se raspametila od sreće. Zapravo tražila je mene da bi me pozvala na svoj 18. rođendan. Ali slavila ga je u Pančevu, a mojoj mami nije bilo baš sve jedno da me pusti tako da nisam otišla i tu smo ponovo zatajile, mada smo imale brojeve mobilnih telefona...</p><p>I pre nekih par meseci sedela sam sa svojim drugaricama i gledale tv, da bi se pojavila jedna pevačica koja me je likom užasno podsetila na moju drugaricu i rešila sam da joj pustim poruku...</p><p>Dogovorile smo se da se definitivno posle toliko godina vidimo...Posle par dana smo se našle. Moram priznati da sam se užasno plašila kako će taj "sastanak" da protekne, budući da je puno vremena prošlo, ja sam se promenila, a naravno i ona...</p><p>Izašla sam iz autobusa na dogovorenom mestu i odmah sam je ugledala preko puta stanice. Bez obzira što joj nisam videla lice znala sam da je to ona. Pohitale smo jedna drugoj u zagrljaj i na trenutak sam se osetila kao da se ništa nije promenilo.</p><p>Provele smo nekih 2 sata u priči, a da ni jednog trenutka nije zavladala ona neprijatna tišina. Bila sam toliko ushićena da sam navalila da se opet vidimo i to što pre. Pristala je da dođe kod mene.</p><p>I taj drugi susret je super prošao, pogotovo što je došao i moj najbolji drug sa kime se ona takođe družila i zaista je bilo fenomenalno. I već smo počeli da planiramo šta ćemo sledeće, kada ćemo opet da se vidimo....</p><p>Nakon tog susreta je opet usledilo zatišje...</p><p>Čujemo se s vremena na vreme, ali ne onako i u onolikoj meri kako sam mislila da će biti...Razumem da i ona ima neko svoje društvo sa kojim je odrasla i sa kojim ima mnogo više "istorije", kao i ja...Ali sam se nadala nekom napretku...I opet ništa...</p><p>Rešila sam, ne da dignem ruke, ali da malo ja spustim loptu...Ne želim da nekome budem nametljiva, a pogotovo ne da trčim za nekim ko mi ne uzvraća istom merom...</p><p>Ista stvar mi se dogodila sa sestrom od ujaka. Najbližim rodom posle moje rođene sestre...</p><p>Bez obzira što smo u dve različite države, a opet na par sati jedna od druge, bez obzira što je onaj suludi "građanski" rat uradio šta je uradio, ja sam želela i forsirala da budemo u kontaktu...I šta sam dobila od toga? Samo moje nerviranje i moje razočarenje...</p><p>I onda sam definitivno odlučila...</p><p>Za ljude koje volim sam spremna život da dam, i ne tražim ništa više osim da poštuju moju žrtvu. A od koga to dobijam? Od dečka naravno i od ljudi koji su tek 2-5 godina u mom životu, a redovno me zovu, redovno se viđamo i znam da na njih mogu da računam u bilo koje doba dana i noći...</p><p>Vodim se onime "Kako seješ, tako ćeš i požnjeti", a ja sam više sejala ljubav nego što sam je žnjela, ali neće više tako....</p><p>Sad čuvam ljubav samo za one koji je zaista zaslužuju i koji su moju ljubav uvek cenili.... </p><p> </p><p> </p>Život je nekad siv, nekad žut...2010-03-28T14:27:57ZdetelinaKako je propao Rokenrol
http://detelina.blog.rs/blog/detelina/generalna/2010/03/21/kako-je-propao-rokenrol
<p>Skoro sam sedela sa dve jako dobre drugarice u kafiću i kao uvek razgovor nas je poneo u istom pravcu - veze i muško ženski odnosi...</p><p>Priča je krenula ovako: <strong>A</strong> i ja smo kritikovale <strong>V</strong> zašto se malo ne angažuje oko svog ljubavnog života, budući da dugo nije imala vezu...Ona nam na to odgovara kako ne zna više gde da traži i odavno je digla ruke...Izlasci su joj se smučili jer gde god da izađemo naleću joj šabani i smatra da u Beogradu više nema normalnog mesta za izlaske a da se ne svede na narodnu muziku i momke koji su plići od tiganja...Donekle tačno, složile smo se <strong>A</strong> i ja...ali se nismo predavale u nagovaranju...I naravno priča je još malo trajala i završila se na istom...Nameri da izađemo negde i da im nađemo momke...budući da ja imam dečka, dosta dugo, ja bih bila samo moralna podrška...</p><p>Nakon nekog vremena, tačnije pre nedelju dana, <strong>A</strong> i ja smo izašle na mesto na koje nam nikad ne bi palo na pamet da izađemo...</p><p>Bila je to svirka jednog manje poznatog benda, čiji su članovi dobri drugovi mog dečka. I tako se okupilo društvo iz njegove srednje škole i nas dve...</p><p>Mogu priznati da smo obe bile prilično uzbuđene...Ne znam ni ja tačno zašto...Možda jer dugo nismo izašle, a pogotovo ne zajedno...</p><p>Svi smo se našli na trgu i uputili se ka dotičnom "klubu"...</p><p>Nas dve, kao jedine dame, povele smo napred...<span class="Apple-style-span" style="font-size: 12px; font-weight: bold; line-height: 18px; font-family: 'MS Sans Serif'; color: #ffffff"> Insert emotion</span></p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium; font-family: 'Times New Roman'"><div class="mceWindowHeadTools" style="margin-right: 2px"></div></span><p>Dok smo tako izdvojene išle, ja sam iskoristila priliku da joj ukratko ispričam par zanimljivih informacija o momcima koji su se našli sa nama, a koje sam jako malo poznavala lično, više iz priče mog dečka...</p> <p>Stigli smo u klub i na mestu ostale zabezeknute...Iako su nam očekivanja bila niska, nismo ni sanjale da su očekivanja trebala biti još niža..<img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-surprised.gif" border="0" alt="Surprised" title="Surprised" /></p><p>Samo smo se pogledale i potrudile da počnemo da se zabavljamo...Ubrzo je došlo prvo pivo i posle njega nam više nije delovalo tako strašno...Nismo se napile (pa nismo klinke da nas jedno pivo obori s nogu <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-embarassed.gif" border="0" alt="Embarassed" title="Embarassed" />) jednostavno smo se opustile...Meni je bilo zanimljivo što likovi o kojima znam toliko priča šetaju rasuto po klubu...Osećaj je bio kao da vidim likove iz bajki koje sam volela kao mala...<img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-smile.gif" border="0" alt="Smile" title="Smile" /></p><p>Došlo je i drugo pivo kada smo nas dve skontale da muzika nije toliko loša, čak šta više bila je to ona vrsta muzike koju smo imale naviku da pustimo kod mene ili nje u sobi da uživamo...To su bili ti zvuci jugoslovenskog pop-roka osamdesetih...</p><p>Tada smo se definitivno opustile i po prvi put mi nije bilo bitno kako će moj dečko da reaguje na moje ludiranje, jer sam videla da se i on lepo provodi...Zaista se čini da smo svi imali osećaj kao da se nalazimo u SVOJOJ sobi punoj ljudi koje znaš, a i one koje ne znaš nije bilo tako teško upoznati...</p><p>Kad nas je pivo već dokrajčilo, pauzirale smo sa pijenjem, a nastavile sa đuskanjem i našle se u ekipici sa kojom je stajao moj dečko i skontale da svi slušaju šta jedan od njih priča...Bio je to Miloš koji recituje "Pismo Onjeginu"...Napamet! Nas dve smo se samo pogledale i konstatovale da ni jedna nije pročitala to delo, a kamoli ga znala napamet...Bila sam poprilično oduševljena, budući da su dotični momci išli u školu za koju bi svako mogao da pomisli, ja prva, da je za idijote! Ali grdno smo se svi prevarili, jer se svaki od tih momaka pokazao kao sve samo ne ako idijot...eto moj dečko prvi! Tri godine smo zajedno, a kao da smo se juče upoznali...No tu ću priču ostaviti za drugi put...</p><p>Nakon "Onjegina" opet smo se osamile i u priči sam skontala da se mojoj <strong>A</strong> pomalo sviđa drug mog dečka <strong>M</strong>...Šta ću sad??? <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-undecided.gif" border="0" alt="Undecided" title="Undecided" /> On je super..Ja ga zaista obožavam, i to je jedini čovek iz te ekipe koga znam malo bolje...Ali, nikad mi nije išlo provodadžisanje, a ona je u fazonu da ne može prva da priđe dečku... S toga ja angažujem moju lepšu polovinu da malo "podgreje" svog druga...</p><p>I tako se nas dve vratimo pređašnjim aktivnostima - zujanju naokolo <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-cool.gif" border="0" alt="Cool" title="Cool" /></p><p>Usput su se pojavili i moji drugovi niotkuda i veselje je bilo u punom jeku!!! </p><p>Bile smo pripite obe, i to ne samo nas dve nego verovatno svaka osoba u okolini, ali hvala nebesima, ne dovoljno pijane jer se ja sad svega ovoga ne bih sećala...</p><p>U određenom trenutku smo se i nas dve razdvojile i ja sam ostala sa svojim drugovima, a nju sam ugledala u nekom levom kutu kako je u sred priče sa potencijalnim budućim dečkom...</p><p>Nakon nekog vremena, okrenula sam se da vidim šta se dešava sa <strong>A</strong>... I bila sam prijatno iznenađena onim što vidim! Potencijalni budući dečko je posustao pred njom i predao se <img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-tongue-out.gif" border="0" alt="Tongue out" title="Tongue out" /></p><p>Zavladalo je opšte zadovoljstvo među prisutnima...</p><p>I eto....Danas ćemo da "proslavimo" nedelju dana njihove veze....<img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-laughing.gif" border="0" alt="Laughing" title="Laughing" /></p><p> </p><p><u><strong>Naravoučenije?</strong></u> Draga moja prijateljice <strong>V</strong>, sreću ćeš naći onda kada najmanje očekuješ, i tamo gde najmanje očekuješ...Uvek sam ti to govorila, ali nekako nikad nisi bila dovoljno ubeđena...</p><p>Pa, eto ti još jednog primera da ljubav procveta i u podrumu, tako je i bolje, jer se sjaj bolje vidi kad se ugasi svetlo! </p><p> </p><p>P.s. Rokenrol nije propao...krije se u podrumu, kao i sve ostalo što ima nekog značaja...Samo moramo biti jaki da emocije iznesemo na svetlost dana i da ne dozvolimo da Šund lobira.... </p><p> </p>Život je nekad siv, nekad žut...2010-03-21T16:41:37ZdetelinaIz "tube" :)
http://detelina.blog.rs/blog/detelina/generalna/2010/03/10/iz-tube
<p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">Mislim da bi bio red i da kažem nešto o sebi...</span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand"> </span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">Ma koliko se trudila da izigravam neku enigmu, ne mogu...U mom svetu, logičan sled događaja pri upoznavanju sa nekim/nečim novim je i predstavljanje sebe... Uvek sam bila spremna da pružim onoliko koliko očekujem da ću dobiti...</span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">Ostaću Detelina... Eto toliko ću sebi dati prava na misterioznost </span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand"><img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-cool.gif" border="0" alt="Cool" title="Cool" /></span></span><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">. Trenutno sam student jedne vrlo lepe, ali meni trenutno dosadne nauke (i iskreno se nadam da će ta dosada ubrzo nestati). I ta etiketa "student" je po meni jedina koja trenutno ima neko realno značenje. Nekada, ne tako davno, sam bila vrlo svesna sebe i svojih vrednosti i "svog mesta u koordinatnom sistemu konfuzije". A u poslednje vreme se sve češće osećam izgubljenom i ne znam koja je moja uloga u ovom filmu...</span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">Nekad mi se čini da sam kao Don Kihot koji se bori protiv vetrenjača, jer mi neke stvari zaista deluju nemoguće...</span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">Ali hvala nebesima, imam par mojih srećnih detelina i zvezdica koje me ponesu kada vide da mi je teško da koračam sama...I sve se ponovo vrati u normalu....</span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">Jedno sam upravo ukapirala! Prvi koji mi kaže da je pubertet težak i nepodnošljiv - tresnuću mu šamar!!! Mnogo je gore kad preguraš taj pubertet a onda se nađeš u situaciji da znaš šta nisi, ali ne možeš tačno da preciziraš šta jesi..........Što je najgore od svega volela bih da to stanje potraje...<img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-laughing.gif" border="0" alt="Laughing" title="Laughing" /></span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">I opet...moj kreativni entuzijazam popušta....</span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">Staću ovde....I neću da čitam šta sam napisala....</span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">Ako se neka greška potkrade - oprostićete mi nadam se...</span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">Oprostiću i sama sebi, jer znam da sam ovo iznela, slikarski rečeno "iz tube", ili narodski - od srca....</span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand">Pzdravče! </span></span></p><p><span class="Apple-style-span" style="font-family: 'comic sans ms', sand"><span class="Apple-style-span" style="font-size: medium"><a id="res_42331" href="http://detelina.blog.rs/gallery/9708/sibilini_rim_med.jpg"><img src="http://detelina.blog.rs/gallery/9708/previews/sibilini_rim_med.jpg" border="0" width="100" height="100" align="absmiddle" /></a></span></span></p>Život je nekad siv, nekad žut...2010-03-10T22:24:36ZdetelinaUvodna reč...
http://detelina.blog.rs/blog/detelina/generalna/2010/03/10/uvodna-rec...
<p>Za početak: Dobrodošlica i vama koji čitate, i meni, pošto sam nova ovde.</p><p>Odabrala sam temu "život" upravo zato jer je najopširnija i svašta može u nju da se smesti.</p><p>Naslov...Ne znam ni sama....Samo mi je prošlo kroz glavu i rekoh sebi "Što da ne!"</p><p>Volela bih da imam bilo kakvu predstavu o tome kako bi sve ovo trebalo da izgleda ali nemam.</p><p>Ne znam ni zašto sam se odlučila da napravim blog...Iz više razloga, čini mi se...Konstantno mi se kroz glavu razvlače misli koje mi se čine zanimljivim a nikada ne stignem da ih zapišem...Smatram da su <u>neke</u> moje misli poptilično zanimljive i volela bih da ih podelim sa drugima, sa nekime ko me neće štedeti kritike.... I druga stvar, došla sam da testiram svoje umeće pisanja... Za sad mi ne ide loše, zar ne? <img src="http://detelina.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-wink.gif" border="0" alt="Wink" title="Wink" /> </p><p>Toliko od mene za sada.... Pozdravče! </p>Život je nekad siv, nekad žut...2010-03-10T12:47:47Zdetelina