sanja_priča

Moja priča

, 14 2007 20:43:24 +0200

Ja sam Angela,moja je priča istinita i želim da je podjelim i da pročitam komentar svih vas.Priča je zasnovana na istinitom doživljaju......

Nesto....

, 15 2007 22:59:00 +0200

Misli su opet počele da naviru,neznam dali jedna misao ima ikakvog smisla,dali mi vrijedi započinjati nešto u šta toliko vjerujem i nešto od čega toliko bježim.Dali je opet stara ideja u glavi ili napad tuge u očima ili je možda kiša izazvala sve.Neznam još uvjek,pokušati riješiti,mislim da neću uspjeti.Ideje nailaze danima,ali pisati i lagati ili izmišljati,neumijem,mogu samo uklesati slova koja su istinita i vrijedna papira.Moja je snaga izvučena ispod nekog kamena,sabijena u srce koje je jednom prestalo da kuca i iskreno ponekad pomislim šta bi bilo da je ostalo onako,bez vazduha i bez pogleda sa sjajem u oku.Vjerujem samo da neko od Vas nebi imao priliku upoznati me,vrijedim li toliko?

Ovo je moj dio....

, 15 2007 23:03:01 +0200

Početak nečega što bi se trebalo zvati " Plan za dalje " u ovom djelu ako ga mogu tako nazvati, biće ispričana Moja priča,moj život,koji je postojao je u trenucima za koje su zahvalni moji prijatelji moj suprug moj Otac i moj Brat....Moje ime je Angela.....,Rođena sam 1980 godine u O... u smrdljivom naselju koje se zvalo U.... i smješteno je na samoj obali rijeke Save,naselje kojem je Bog okrenuo leđa davnih dana.Zgrada u kojoj smo živjeli je sklepana od trske i kreča,napravljena neke 45 godine.Nisam kao i sva druga djeca rođena u bolnici,vjerovatno sam zato i "posebna" na neki način.Pokušaj da napišem ovu priču,knjigu ili šta već drugo neznam,jeste isparavanje prošlosti,rat,mržnja,samoubistvo,silovanje,alkohol droga i mnogo toga što će se otkriti.Godinama pokušavam da istjeram sva ova sjećanja koja me muče,svu prošlost koja me proganja.Na ovaj način želim da ih izbacim i više nikada da ne spominjem i nevratim u svoju glavu.Pokušaću vratiti nešto što se davno desilo i što su kiše davno saprale,nešto što se desilo što su pogledi istupili,ispričati stvarnost koja je nestvarna i konačno izbrisati nekome sa čela rečenicu koja je uklesana u srce prokletih" Ne dišite Više"

Od rođenja.....

, 16 2007 16:12:47 +0200

Mala crna djevojčica,često su me upoređivali sa cigančicama u gradu, čak bi mi mamini prijatelji govorili da me nije ona rodila već da su me našli ispod mosta,kakva bi to sreća bila za mene.

Svaki put kada dobijem batine kada se suze osuše i kada se na obrazima ugasi crvenilo od šamara šetala sam po naspi,čak sam par puta sama odlazila ispod mosta da vidim te ljude.Nadala sam se da će me neko prepoznati i reći da sam njihova, mislila sam da bi mi život bio mnogo bolji, sa malo više ljubavi, sa malo manje galame i manje nepoželjnih udaraca. Ali ništa od toga,morala sam da shvatim da sam ja stvarno njihova ćerka,na čiju žalost i na čiju sreću? Uvjek ću se pitati.Želja mi je bila osjetiti milovanje po glavi i poljubac prije spavanja,ali s tim se nismo upoznali ni brat i ni ja.

Imala sam klempave uši pa sam non stop kosu navlačiča na lice, tako da sam za veliko čudo nabacila kompleks niže vrijednosti.Mati mi je nabacivala šešire zbog kojih sam hodala spuštene glave i umirala od sramote,kao da sam imala strah jer su mi se vidjele uši.Bila sam žgoljava jer sam uživala da ne jedem,dnevni obroci su mi bili eurokrem i hljeb.Svaki put za ručak borila se bitka sa mnom,pretežno kada tata dođe,mama me je štipala da bi mi gurnula komad kupusa u usta.Morala sam da provedem cijeli dan za stolom dok ne pojedem tanjir kuvanja.Žvakala bi satima dok me ne ubuzme dosada,pretežno povratim ili pljunem jer mi je bilo odvratno.

Hvala

, 17 2007 15:56:12 +0200

Ljudi,Vi koji dajete komentar, mislila sam da nece niko nista htjeti komentarisati jer kako vidim mnogi pisu na blog nesto kao dnevnik,ovi moji tekstovi su isječci iz moje knjige koja se zove Plan za Dalje,knjiga je napisana ove godine i komentar na knjigu je pozitivan.Prvenstveno jer je istinita priča i istiniti događaji.

Samo želim da čujem razne kometare i zaključke ili nešto slično...

Nastaviću i dalje da vam nudeim tekstove...A svima Hvala na podrši i lijepim kometarima.....

Angela

Zdravo Mama

, 18 2007 15:48:59 +0200

Zbog ponude posla tata je odputovao u Sloveniju da radi,dobio je posao u čuvenoj firmi,tamo je imao iznajmljenu sobicu da živi,samo to znam,jer nikada nismo otišli tamo.Nikada mi nije bilo jasno zašto je otišao,zar je tolika kriza bila za novac,ali mami je odgovarala takva vrsta života,sloboda...Tata nije nikada vidio koliko patim zbog te daljine između nas,zašto nije shvatio da ja ne mogu bez njega,toliko sam se bojala da ostanem sama sa mamom.Imala sam strah da će neko srušiti i poslednji dio mosta što me je vezivao sa tatom,ali nisam odustajala nikada. Redovno na dolascima vikendom posle ručka smo se igrali Leti leti lasta,držao bi me na koljenima tako da sam ja mahala rukama i letjela.Čekala sam svaki petak ispred zgrade,on nije znao šta se dešavalo u kući i šta ga čeka kad dođe,nije znao kakav je život živjela moja mati a njegova supruga.Posle batina koje sam dobijala redovno od mame, izlazila bi na terasu raširila ruke i pokušala da odletim, kakva mašta, nikad mu neću oprostiti, svakim odlaskom polomio mi je krila.Nije mi bilo jasno zašto tata nije tu,zašto tata nije tu kad ga trebam.Maštala sam o danu kada ću odrasti da pobjegnem od nje,da prestanem da se davim od suza koje sam prolila da prestanem da se trzam glavom na svaki njen pokret.Strahovala sam od njene ruke koja je cijeli život visila u zraku i čekala na koga će izraziti i iskaliti svoju nezadovoljštinu!

Mama....Šta je to?

, 18 2007 15:51:49 +0200

Tata nikada nije saznao kako smo živjeli bez njega,ni dan danas nije svjestan toga.Dolazio bi kući sa poklonima koje niko u gradu nije imao pa čak ni moja rodica Maja,možda je tako mislio da će nas utješiti,igrao se igrica na kompjuteru sa nama,spavao u sobi sa nama i ljubio me u obraz prije spavanja,vozio me u krilu na biciklu,vodio me na vašar da se vozam u autićima,učio me da plivam na Savi,pravi tata,kupovao mi svaku sitnicu koju poželim,to su jedini srećni trenuci u mom djetinjstvu,ali to je trajalo svake druge sedmice.Pitam se i dan danas zašto nikada nije osjetio moju bol,tišinu,patnju i samoću,nikada se nije zapitao zašto sjedim u mraku i zašto se sakrivam iza kreveta kad mama galami,zašto sam držala maramu stegnutu preko ušiju,htjela sam da budem sama u tišinu,bojala sam se zvukova u samoći,zašto drhtim a ne molim je da prestane da galami i da prestane da me udara po glavi.Nikada neću shvatiti.Zar nikada nije vidio njene udarce a moju krv iz usta?Čekala sam dan kada će sve proći,kada ću ja odrasti i oduzeti joj zamah kada digne ruku,čekala sam dan da mi vidi pogled u kojem je sve rečeno.

Sve o njoj....

, 18 2007 15:52:29 +0200

Moja mama je bila i ostala nekako drugačija,mogu reći da je uvjek davala osjećaj da nas ne voli i da je nije briga za nas.Uvjek sam mislila da će se promjeniti,ali uzalud i dan danas je takva. Početkom prvog razreda sam počela da gledam čudne situacije u kući,noćni razgovori preko telefona sa nekim mi nisu bili jasni,slala je poljubce preko telefona nekome,nisam znala šta je i ko je preko druge strane telefona.Nije mi bilo jasno da ona žena sa dvoje djece može imati ljubavnika,švalera ili kako se već zove Jebača.Sve do dana kada su neke situacije bili očite i mnogo providne kao da ih nije skrivala,vidjela sam je kako se ljubila se na ulaznim vratima našeg stana sa neznancima,dovodila je kući nepoznate ljude koji su pili alkohol i galamili a brat i ja smo bili u našoj sobi.Noćima nismo mogli spavati,par puta se čulo razbijanje,pjevanje.....U mojoj glavi je bila totalna pometnja,nisam vjerovala da mogu sve da podnesem i da trpim,nije mi bilo jasno zašto me je Bog stvorio i zašto ovoliko patim,ali sam znala da ću porasti jednog dana i da će doći kraj.Mama je živjela dva života jedan je bio sa tatom a drugi je bio sa ostalim muškarcima koje je redovno mijenjala u našoj sobi,kada sam bila prva smjena u školi uvjek oko 11h bi neko zakucao na vrata,ona bi zatvorila kuhinjska vrata da ja ne vidim,brat je uvjek bio vani sa društvom nikada ništa nije primjećivao kao što sam ja,kad se vrati iz škole izađe napolje i nema ga do naveče.Bio je totalno isključen iz svega,možda je nešto i primjećivao ali jednostavno nije htjeo da gleda i da čuje.Neznam kako je mama razmišljala tada,svaki put sam gledala kroz ključaonicu,njena veza sa policajcem M...... je trajala jako dugo,od neke 90 do 2000 godine otprilike. On je redovno dolazio u O.... i to u mantilu koji je redovno prebacivao preko naše posteljine.Gadilo mi se pokrivati to istom posteljinom jer sam uvjek imala osjećaj da smrdi na njega.Kada ga vidim uhvati me je jeza od njega i njegove ružne glave,kad ga vidim kao i dan danas srce počne da mi iskače.Mama se zaključavala u našu sobu dok ja ne odem u školu, ja kad se vratim i kad je pitam ko je bio ona je redovno govorila da je dolazila prijateljica,zatvori vrata od kuhinje uvede gore navedenog smrada u sobu i zaključa vrata i kao došla joj prijateljica pa razgovaraju iza zaključanih vrata.Stvarno je mislila da sam toliko glupa i mala,život me rano naterao da odrastem,hvala mama,njoj je njen život očito bio ok.Imali smo redovno neke goste u kući,Snježa,Milka koja je stanovala u našem stanu a radila u kafiću,Marica koja je radila u Hotelu i koja je dovodila svog momka Ivicu i jebavala se s njim u kuhinji a mene parkira u hodnik i ja kao da se igram i pravim se da ne čujem kako oni dahću,sve su one bile užasne,nevaspitane,smrdiljive i mnogo muškaraca je bilo oko njih.Neznam kako da opišem kako sam ja to sve gledala znam da sam jedva čekala da odrastem i odem od kuće.Želja mi je bila da odem od nje da je nikada ne vidim očima,ostvarila sam mržnju neopisivu,gadost na svaki njen miris,parfem ili blizinu,fuj.

Sve o njoj.....

, 18 2007 15:56:02 +0200

Dok smo bili u nekom odmaralištu negdje,dolazio je neki čovjek koji je bio u Vojničkom odijelu i sjećam se da je meni kupovao čokolade koje sam ja lomila i bacala u wc šolju.Ja sam sa mamom spavala u dnevnoj sobi,jedno jutro sam se probudila i nje nije bilo u sobi a ona je bila u našoj sobi,Brat je bio u školi,soba je naravno bila zaključana,čula sam razgovor iz sobe,kada sam provirila kroz ključaonicu imala sam šta i da vidim. Moja mama i nepoznati gospodin leže goli na krevetu, e tu mi se zgadila za cijeli život,uništila je i poslednju sekundu osjećaja ljubavi koju sam gajila prema njoj. Vidjela sam,nešto što nikada se ne može izbrisati,vidiš golu majku sa švalerom u krevetu,i sa devet godina saznaš šta se krije u muškim gaćama,vidiš gole ljude, to mi je još uvjek u glavi.Opet naglašavam uništila si i poslednje osjećaje ljubavi prema roditelju,toliko sam je mrzila da je teško opisati riječima,rukama bi je zadavila,ali imala sam jedan problem nisam imala snage ili bolje rečeno hrabrosti da kažem tati.Mnogo puta sam sjedila kraj njega dok je šio odijela i pokušavala mu reći nešto ali strah je bio veći i mnogo jači.Bojala sam se da mi neće povjerovati, bojala sam se mamine teške ruke,jer me je ubijala od batina.Tukla me je za svaku sitnicu, nije bilo bitno šta i kako uglavnom dobijem batine.Raspoloženje moje je bilo mrzovoljna i vrijeme sam provodila na ulici u društvu ili ispred zgrade,mnogo puta mati mi je govorila da moram da izađem iz kuće jer joj je dolazila posjeta., nekoliko puta sam se uneredila preciznije usrala u gaće jer nisam imala gdje da kakim,jer smo stan imali u samom centru grada. Kada bi to uradila njoj bi bilo svejedno ali za svaki slučaj bi popušila koji šamar još ako bi bila nervozna ili ljuta tu bi bilo svašta.Ali nekada je bilo lako podnositi batine jer moj brat brat je plakao zajedno sa mnom kada bi me tukla, valjda mu je bilo žao.

Nešto kao djetinjstvo

, 19 2007 12:05:55 +0200

Na početku moje škole su me upisali na karate, bila sam veoma uspješna za razliku od mnogih u školi,dobila sam diplomu za najbolje izvođenje od nekih 120 članova,to je bila čast samo da je imao neko da udari dlanom od dlan za mene,jer je mojoj mami to bilo bezveze. Naravno kao i uvjek svi roditelji su bili na toj ceremoji da podrže svoju djecu ali meni nikog nema,bilo mi je jasno da niko neće doći,mama je vjerovatno tatu odvukla na neko interesantnije mjesto u gradu.Jer sve je bilo bolje od gledanja djece kako napreduju zato nas danas i ne može gledati očima.Osjećam da kada vidi da me Bato zagrli da je toliko ljubomorna,to se vidi.1992 godine je počeo jebeni rat u O.... u to vrijeme stvarno nisam znala ko sa kim ratuje,digli su nam most na Savi u vazduh,sve je otišlo u pičku materinu.Nama je to izgledalo cool i veoma interesantno,bilo nam je zanimljivo što nam je lopta u hodniku u tom momentu odskočila, detonacija je bila toliko jaka da se pitam i dan danas kako nisam ostala gluva.Mama naravno nije bila tu,ona je većinu vremena provodila kod prijateljice koja se zvala Sonita,Sony je bila glavna prostitutka u O.... a možda i okolini,sa vatom u grudnjacima,ipak mamina prijateljica.Kada me je odvela jednom prilikom u Sonitin stan na regalčiću ili šifonjeru vidjela sam porno novine.Kako me je to tada zainteresovalo a imala sam mozda nekih 11 godina,na slikama je bilo svašta nije mi bilo jasno šta ljudi rade,jebanje sa svih strana,jednostavno pornografija.U toj kući živjele su sve kurve jer sam zapazila da su ljudi dolazili i one su odlazile u sobe sa njima,redovna mušterija je bio takozvani Djed iz P.........,držao je neku poznatu kafanu u svom selu,toliko znam o njemu a dolazio je veoma redovno.Sa mamom je bio u veoma dobrim odnosima da smo vikendom išli u P.........,neznam i ne sjećam se zašto ali smo odlazili.