Маховина прекрива трагове прошлости Осећа се трулеж згажене младости Детињство крвари Бачено у неком ћошку са старим пајацем Срећа се слива низ један зид Нестаје у сливнику живота....
Nemam običaj da preporučujem knjige iz prostog razloga što su čitalački ukusi različiti. Smatram to vrlo nezahvalnim i odustala sam onog momenta kada mi je kuma rekla da je "Vita brevis" ordinarna glupost. Okej, onda Roxi, nećeš više ništa hvaliti. Meni ipak neki pundravci mira ne daju, pa mislim, onako diskretno, da vam ipak preporučim, ni manje...
Носио си маску нове наде На капцима мирис јутра У очима звезде Сакрио си се у гомилу Сакрио си се од гомиле Сакрио си се од мене Насмејан пајац на позорници мога живота Играш на трулим...
Ovo je pesma koju sam napisao kada mi je bilo vrlo teško. Osećao sam se odbačenim, neshvaćenim i nevoljenim, a tada su emocije najdublje. Zbog toga ova pesma ima posebno mesto u mom srcu bez obzira koliko pesimistično zvučala. Plačem, grč mi prekriva lice Grudi se bore sa uzdasima boli Zato što znam da me niko iskreno ne voli Polako se gase života svećice...
Заробљена у мехуру немоћи индивидуа у миленијумској замци тражим спас за ново сутра. Ја,у буци на улици, Изгужваној крагни под твојим сакоом, прашини у грудном кошу имам бродолом у...
- Bolje ćutati i biti smatran za budalu, nego govoriti i otkloniti svaku sumnju. (Abraham Linkoln) - Svaki čovek ima tri karaktera: jedan koji ima, jedan koji pokazuje i jedan koji misli da ima. (A. Kar) -Ljubav pobedjuje smrt, ali se dogadja da jedna mala, zla navika pobedjuje ljubav. (Marrie von Ebner) -Ma koliko bila okorela nečija ćud, rastopiće se na vatri ljubavi. Ako se, pak ne...
Пируета живота. Страст покрета: Влажна бедра На ногама уметности. Жеља се не покорава ритму. Жеља се не покорава музици. Жеља. Игра свој сопствени балет. Жеља-то сам ја.
Корачам кроз гробнице Индијанаца. Цртам знакове по кожи. Црвеним угљевљем исписујем границу бола. Умачем га у вене. Оставља лепљив траг. Црвенији.Моћнији. Приносим усне кожи....
Samo ti i ja, ležimo u tami Zagrljeni, srećni, gledamo u zvezde Ruka je u ruci, u tišini sami Šapćem ti na uvo, reči klize, jezde... Tvoj pogled pun je pažnje i ljubavnog žara Što kristalnim sjajem svaku zvezdu peče Govori da srećna si i da imam dara Za pesmu kojom sam ti šapćući, začinio veče Osluškuješ tiho boju moga glasa Strofe, rime,...
Небо има крваву боју Под стопалима отисци лета Разапета чежња ваздухом крстари На уснама давно заборављена сета. Крвав осмех на вешалу виси Кораци уморног живота беже Не,не желим...
Нећу. Нећу да те желим. Не одговараш ми. Ти си прототип најгорег мушкарца. Шала на рачун еволуције. Неадреталац са лицем анђела. Класична верзија Дон Жуана. Типично мушко. И нећу више...
Ја сам своје завршила. Шта сам уопште урадила? Стварно сам ово тешко поднела. То је достојанствен начин. Уосталом,који би он желео. Колико знам. Последње збогом. Шта то значи? Не...
Никад Све сам му већ рекла Нисам се навикла на њега Онда сам побегла Још му нисам опростила Јунаци не завршавају тако Мало кошта. Све поричем Одговара ми тако
Да ли жалим? Још увек мислиш на то? Мало тамо,мало вамо, Али избегавам ту тему. Разговараћемо. Верујем у то. У храброст И уздржаност. Лична победа. Дон Жуан И освајање жена. Сећам...
Protegao je ruke i okrenuo glavu. Laneni prekrivač mu je
dodirnuo levi obraz i pogled mu je pao na sat. Već je 12!, povikao je u sebi i pribrao se. Protrljavši oči, ustao
je nekom, za njega čudnom brzinom i pohitao do kupatila da završi sve jutarnje
higijenske aktivnosti. Dok je pevao (ali je to preblaga reč za njegove previše
loše pevačke sposobnosti)...
То није моје! Мислим,ти… Пропустио си прилику. Сада је касно. Ти си највише крив. Мој опроштајни поклон. У томе је штос. Ја не варам. Осудио си себе,спасавајући мене. Немаш...
Gledao je u put ispred sebe, duboko uvijen u svoj braon šal od pamuka, dok mu je vetar šibao kosu, već dosta mokru od snega koji nije jenjavao. Bio je visok, ogrnt crnim kaputom od somota, praznog pogleda i lica kao u nekom grču. Pahulje su padale neravnomernim tempom, a naslage mokrog snega su škripale pod njegovim čizmama, stvarajući noćnu atmosferu još...
Знам ли ко то може бити? Обожавам га. Шта ћу са собом кад ми значи? Код куће сам. Још увек чекам одговор. Ноћас. Ништа сад не могу. Чекам. Све је ОК. Да? Нема ту шта да се каже....
Увек је била усамљеник. Изгледала је сувише сретно. А била је чудна девојка. Добар човек И пријатељ. Таква су времена. Опростите,али… Била је проклети гад. Платиће ми за ово. Не...
Ponekad vatre znaju da planu Tek kada spaze srce na dlanu. I onda gore, uz divlji sjaj, Za lep početak i tužan kraj I ti ćeš poći u jednom danu, Tamo gde večni mrak ti preti. Iz drugog srca, na nekom dlanu, Opet će feniks da poleti! Kada izgori srce na dlanu, Iz pepela feniks se rodi! I opet leti na istu stranu, Mrtvoga srca, zvezdama vodi! Autor nepoznat
Требало је све заборавити. Тек тако. Јер знам И ти ћеш ме издати. Тек тако. Здраво. Запамти то: Не смеш дозволити да те тероришу. Хтео си рат И сад га имаш. Генерале!...
Бојим се. Шта се дешава? Зашто ме И ти остављаш? Сама сам на овом свету. Боли ме прљавштина оних што ме воле, Боли ме ругло њихове љубави… А љубав,шта је то љубав? Само још једна реч,...
Ја те чујем Долазиш у поноћ кад прозори ћуте Пролазиш кроз зидове моје собе И гледаш тело што у кошмару дрхти. Ја те чујем, А усне су ми затворене… Покушавам да те дозовем, Али у...