Mala priča, čiji okvir sam napisao na nekom davnom prošlom letovanju, a koju sam završio prošle godine. Ispod oluje
Sunce stvara crveni, iskrivljeni poslužavnik zaboravljen posle
nestvarnog izleta na samom kraju horizonta. Kupači na stenama blenu hipnotisano
u prizor kao da prvi put vide zvezdu pod kojoj su rođeni svi njihovi predci, a
ja gledam njih...
Осети како реке тону у теби И сву празнину света У само неколико зрна празнине И осети магличаст одсјај на води Самоћа игра свој последњи плес Ломи се тмина која губи У тихом лепету крила...
Пружам ти небо на длановима… Отворена чежња зјапи голотињом душе Снови на ивици слома, Небо у укусу усана… Пружам ти небо на длановима… Да осетиш сласт океана Тиху мелодију...
Ово је песма за тебе Нађи ме Док се нечије љубави разливају у ово топло предвечерје Пружи руку у бескрајну флеку мрака И пожели да сам ту Док се очи буду утапале са бескрајем ноћи Ветрови ће...
Ноћас затвори очи Негде далеко умиру звезде Ја сам ту поред тебе На тихој граници ноћи Ноћас ми пружи руку Врелина длана на тебе чека Ја сам не тако далеко Препознај ме откуцајем срца...
Ја умирем. Без крви,без суза. Ја умирем без бола. Ја умирем Без беде,без туге,без сиротиње. Ја умирем од среће На твојим грудима.
Otputovao sam pre
nekoliko meseci, a na par dana, u našu kasabicu, velim, red je da vidim
oca i majku (a i novaca ponestalo), i opet se uverim da je sve na svom
mestu, bez pomaka dole, bez pomaka gore, ovog februara golomrazno (za
divno čudo nije bilo snega), dosadno, al prijatno dosadno, valjda zato
što odavno nisam bio kući, pa mi lepo šetati praznim,...
Sve mi nekako u glavi
prizvuk Basarinih reci o velikim istinama... Nikako da mu se otrgnem.
Veliko ime...kažu pametniji... I, da znate da je u pravu. Koliko
god velikih istina se dalo na dlan čitaocu, one uvek predstavljaju samo
siže i nikad u pravom smislu neće biti prepoznate i primenjene već
ostaju samo naučene kao pesma koja se obavezno mora naučiti za ocenu, a...
Не ћути Причај ми Причај ми ствари које желим чути Којим језиком говоре Богови у тихом сутону Хоћу да чујем говор мрава И опор укус забрањеног воћа на уснама Хоћу да осетим све океане овога...
корица, илустрација Александар Божић Након половине
раздељеног тиража новоизашле сликовнице-бајке „Језерска принцеза“ осетих
потребу да напишем неколико речи, понајпре утисака. Оно што...
April je bio dobar mesec za mene u književnoj radionici na forumu Znak Sagite - ovaj put, uz malo sreće, moja priča je uzela prvo mesto! ''Ključna razlika'' pobedila je sa ukupno 31 poenom, iako je stvar vrlo lako mogla da ispadne drugačije da su se jedan ili dva glasača odlučili za nešto drugo: drugoplasirana priča ''Dadilja'' nalazi se jako...
Зидови самоће под тежином времена Савијају прљаве ивице прошлости над нашим главама Буђ преваре заудара из сваког ћошка Авет сумње лебди над нама Питање се разбија у ваздуху Парчићи...
Затвори очи И усни Рујне дубине мога неба Затвори врата својих сећања И пожели да ме држиш за руку Док ластавице певају на стубовима успомена И нови снови се рађају На бременима старих...
Осети како реке тону у теби И сву празнину света У само неколико зрна празнине И осети магличаст одсјај на води Самоћа игра свој последњи плес Ломи се тмина која губи У тихом лепету...
Kratka priča koju sam napisao na temu ''Moj prvi kompjuter''. Doduše, moja ideja je bila da napišem nešto u stilu ''Naš prvi kompjuter''. Antkitera Ispod masline, Antidos spava, ispružen na
mermernoj klupi u dvorištu škole. Bio je previše iscrpljen da pođe kući, umoran
na način koji njegov otac...
Желим да угушим ноћ у себи Тумачим хијероглифе Уз пехар сопствене крви Ноћ ме убија јецајима Јецаје јецајима гушим И рушим се Гробнице Навахо Индијанаца Пружају руке ка мени И...
Замислите чауру Усамљену,отуђену Замислите На светлости се прелива У ноћи нестаје На светлости умире Јер та чаура Само пупољак је цвета Оног што ће се расцветати Оног што ће...
Ноћ је & тама убија У неком магновењу На ивици човечности Нећу ти рећи шта ме то боли Остаће у мени На ивици делиријума У хаосу свести Несвесна самог значења боли Болесна од самог...
Лествица молитвена
Знам да си ту. Руку подигнутих,
љубављу везаних за небо,
ничим придржаваних.
На камену, боса,од постања најављена,
сузом пророка предсказана,
Купина несагорела, Лествица...
Поноћ је. На рубу бескраја лежи повређена сујета. Шта смо ми? Ништа што би нас од обичних смртника раздвојило. Ко смо ми? Наши путеви се разилазе, Наши снови се не сањају, Напе боли друге...
Умрећу а нећу знати шта је то љубав Ја хоћу да те имам У паралели ноћи,ивици лудила Деструкцији фантазија,властитој утопији Знаш ја не верујем у снег Дошла сам из космоса И утопила се у...
аутор: причалица Умка га погледа и
потврђујући главом пође ка ружином грму. Како је њен ход био бучан, то кртицу
позва на опрез.
- Ко је то? – упита
Крле, пажљиво дижући њушку и ослушкујући.
-...
Kako je
ljubav lepa stvar! Kada bi neko napravio motor koji radi na ljubav, čovečanstvo
bi se skinulo sa nafte u roku od nedelju dana, a naše voljene limuzine
krstarile bi putevima bez izduvnih gasova, potpuno besplatno, dogod bi u njima
sedela bar dva golupčića i jednom drugom šaputali slatke besmislice. Ko zna da
li će Japanci ikada napraviti takav automobil, ali svi...