Полако… Дан је дан. Ноћ је увек иста. Дочарај ми њено свитање. Нек пахуље са мојих дланова додирну твоју кожу. Полако… Суптилно… Као ритам давно заборављеног валцера....
„Знаш, сад се она
бајка о ружном пачету не завршава више тако да оно постане лабуд већ – чичак!“,
рече ми једна рањена душа и због ових речи осетих двоструки бол. Прво, јер сам
и сама осећала његову тугу, а...
Правим параноика од сопствене свести Психу сам спутала цветом сунцокрета Сунцокрет сам заробила у психи Тело одлази Усне настављају конверзацију саме.
Једна суза. Поноћ у оку. Заборављам да дан постоји. Сама у својој љуштури. Времеплов од сећања правих. Премало времена за себе имам. Превише на друге људе га трошим.
Нећу да причам са тобом. Не знам ни шта би ми рекао. Све те сентименталности не додирују моја давно отупела чула. Нема сврхе разговор између камена И славуја, Када камен не разуме љубавни говор...
Универзум у нескладу Анархија у порасту Рат у вихору Апокалипса у настанку Песимиста? Јесам. Зашто? Не знам. Свет у распаду. Човечност у колапсу. Зло у кулминацији....
Хеј,ти! Да,да,баш ти! Ко те је овластио да упадаш као падобранац у моје срце? Ти,овде,ниси пожељан. Даљине су ти исувише широке. Небо исувише плаво. Изволи. Продужи. Нема овде...
Mala putopisna priča koji sam napisao pre dve godine. Ako možete, posetite Cirih tokom leta.
Prvo kupanje
Nekoliko sati ranije sedeo sam u vozu. Sada sedim na reci, zapravo na njenoj betonskoj obali, zajedno sa dva prijatelja. Smrdim na znoj i voz.
Bio sam pomalo iznenađen da švajcarski vozovi takođe poseduju tu neuhvatljivu, ali sveprisutnu aromu železnice....
Верујем ти. Верујем ти јер смо исти. Помало уморни од трчања за погрешним возом. Још један није био за нас… Помало уморни од овог вечитог вртења у круг. Чак ни тај круг није наш. Верујем...
Адреналин у крви. Адут у рукама. Ја имам фобију од живота. Ти си ми био у афекту. Мој погрешни избор још једном долази до изражаја. Не желим да будем песник. Киша поново пада. Акценат је на...
Последња паралела. Моје илузије. Још увек се смејем. Још увек верујем. У мом свету самоће ја немам никога. Немир у мени. Неко чудно безумље ваздухом влада. Ја И моја хтења. Живот је...
Где је мој анђео чувар? Нема га. Дар самоуништења ванземаљских сисара. Афродизијак. Трула И перверзна слика једне свести. Превише сексуалности на једном месту. Нисам ја боља од било какве...
Корацима дугим даљинама пођох јер тескоба срца то од мене тражи пролеће да стигнем које будна сањам драгог да пронађем што с висине стражи. Претешко већ бреме носим на плећима од уздаха траг ми крвав измеђ` стена под...
Дан је одвећ чудан. Ја не знам. Ти ме научи. Не бој се. Ниједна жртва није себи вредна. То је истина. Све је ово привид. Фиксирана пројекција небулозности. Толико нескладно...
Време је. Ослушни откуцаје. Вечност зове. Геа зове. Јединство Космоса је у нама. Ви сте синови светлости. Ми сестре земље. Црно вино. Свет И даље Незаустављиво тоне у апсурд....
Ограниченост. Твоја. Неограничено ме нервира. Провалија је ту. Крај близу. Нас? Ма,јок. Овде је крај мојих сентимената. Долазиш. Не долазиш. Долазиш. Одлазиш....
Теорија на делу Ја сам вечита Као резултат И као тријумф Штитим своје интересе Феномен Али све одумире полако Наш степен сложености се разликује Али ја сам аутократ...
Самосвест у нескладу Религија у раскораку Симболике нема Свеобухватност убија Ја сам анимал Континуирана у времену Прогресивна у простору Симболике опет мене Мој систем...
Пламен свеће. Ватра догорева у нама. Неминовност је усмерена. Промена уништена. Круг је затворен. Крила спаљена. Ореол спао. Ја сам ђаво сопствене свести. Нудим ти страст,...
Осећаш кривицу Чекаш казну Зар за мене? Инсистираш на мотивима Нема разлога То је необично схватање За обично биће попут тебе Сфера твојих схватања Примитивна је исувише...
Неки душебрижни домаћин, који, претрпевши у пословању штету и запавши у
оскудицу, би приморан да отпусти једну од жена у служби. Но, њему се то
није нимало милило, али, другог решења није имао. Не желећи да се о...
Поноћ је. На рубу бескраја лежи повређена сујета. Шта смо ми? Ништа што би нас од обичних Смртника раздвојило… Ко смо ми? Нико коме милост Божија не треба. Нама,срећо,треба више среће...
Ноћас склопи очи И пођи са хордом тихим корацима, Док тупе звукове осећаш уснама Осети укус пораза на непцима. Јер ово је ноћ Када заборављени заборављају. Над луком сутон,одвећ Ноћ...
Пожури! Корак пусти Лахор нек ти носи ноге лаке, А тело путника пут нека отвара пред тобом. Похитај ветре, Молитве теби пружам, У име оних душа што у теби живе. Похитај,ветре! Пожури!...
Нећу да те имам. Ти си заробљен у овој мрежи времена, У деструктивној данашњици постмодерног света. Овај дан ме тера да те држим за руку. Међу градилиштима,шинама,возовима И тролејбусима, У...