Да ли жалим? Још увек мислиш на то? Мало тамо,мало вамо, Али избегавам ту тему. Разговараћемо. Верујем у то. У храброст И уздржаност. Лична победа. Дон Жуан И освајање жена. Сећам...
Protegao je ruke i okrenuo glavu. Laneni prekrivač mu je
dodirnuo levi obraz i pogled mu je pao na sat. Već je 12!, povikao je u sebi i pribrao se. Protrljavši oči, ustao
je nekom, za njega čudnom brzinom i pohitao do kupatila da završi sve jutarnje
higijenske aktivnosti. Dok je pevao (ali je to preblaga reč za njegove previše
loše pevačke sposobnosti)...
То није моје! Мислим,ти… Пропустио си прилику. Сада је касно. Ти си највише крив. Мој опроштајни поклон. У томе је штос. Ја не варам. Осудио си себе,спасавајући мене. Немаш...
Gledao je u put ispred sebe, duboko uvijen u svoj braon šal od pamuka, dok mu je vetar šibao kosu, već dosta mokru od snega koji nije jenjavao. Bio je visok, ogrnt crnim kaputom od somota, praznog pogleda i lica kao u nekom grču. Pahulje su padale neravnomernim tempom, a naslage mokrog snega su škripale pod njegovim čizmama, stvarajući noćnu atmosferu još...
Знам ли ко то може бити? Обожавам га. Шта ћу са собом кад ми значи? Код куће сам. Још увек чекам одговор. Ноћас. Ништа сад не могу. Чекам. Све је ОК. Да? Нема ту шта да се каже....
Увек је била усамљеник. Изгледала је сувише сретно. А била је чудна девојка. Добар човек И пријатељ. Таква су времена. Опростите,али… Била је проклети гад. Платиће ми за ово. Не...
Ponekad vatre znaju da planu Tek kada spaze srce na dlanu. I onda gore, uz divlji sjaj, Za lep početak i tužan kraj I ti ćeš poći u jednom danu, Tamo gde večni mrak ti preti. Iz drugog srca, na nekom dlanu, Opet će feniks da poleti! Kada izgori srce na dlanu, Iz pepela feniks se rodi! I opet leti na istu stranu, Mrtvoga srca, zvezdama vodi! Autor nepoznat
Требало је све заборавити. Тек тако. Јер знам И ти ћеш ме издати. Тек тако. Здраво. Запамти то: Не смеш дозволити да те тероришу. Хтео си рат И сад га имаш. Генерале!...
Бојим се. Шта се дешава? Зашто ме И ти остављаш? Сама сам на овом свету. Боли ме прљавштина оних што ме воле, Боли ме ругло њихове љубави… А љубав,шта је то љубав? Само још једна реч,...
Ја те чујем Долазиш у поноћ кад прозори ћуте Пролазиш кроз зидове моје собе И гледаш тело што у кошмару дрхти. Ја те чујем, А усне су ми затворене… Покушавам да те дозовем, Али у...
Видим те У свом цинизму ове илузије Видим те У мору лажи испливаваш Наг у свој голотињи душе Без капи невиности у зеницама Сам са својим лажним истинама Испливаваш,а онда опет тонеш...
Зимско вече. Беле ледне звездице запрашивале
су прозорско окно у настојању да га освоје својом хладноћом. Међутим, ову њихову
намеру вешто су осујећивале пламене искрице, које весело пуцкетаху у соби у...
Вођени у тихом магновењу Лавиринтом страсти Адам И Ева Данашњица нас убија И тражимо спас Мислима спајајући тела И тражимо спас Речима спајајући лажи
Поноћ лежи окована Хладним загрљајем стида… Иза гвозденог застора У пијаном загрљају знојавих тела Страст је убила љубав. Још једном иста истина: Ноћ спаја оне који се не воле, А...
Тераш ме да губим Играш на карту гриже савести Бродолом у мојој глави Хистерија уморног ума Борим се са твојим тамним очима Не дам се теби Твојој реинкарнацији Астека Грешним...
Казаљке су се склопиле. Узалудност речи Срља мисли у понор. Ново сутра. Дошло је исувише касно. Са новом бором. Новим грехом. Новим кајањем. Ново сутра. Дошло је прекасно.
Не осећати се добро Осећати под прстима трнце преваре Како миле под кожом И пале крвоток Дивљи пламен у венама Слатки отров у грудима Неуслишена молитва на уснама Не осећати се добро...
Крај. Да,исувише добро то знам. Исувише боли његов одјек у ушима. Исувише осећам да је стваран. Плашим се да ако покренем прсте Дотаћићу га, Његове материјалне обрисе Упрљане оним...
Чудно биће. Фасцинантно. Утапа се у мору мојих боја. Краде дуге мојих погледа. Украло ми је све боје. Сад сам само црно-бели филм. Чудно биће. Фасцинантно.
Седим на крову људских немоћи Тражим аманет умрлих душа Док даљина огреза у греху Ја сам огледало пожуде У ваздуху чудан задах слутим Овај живот гробница је душе Аморова стрелица....
Лети! Високо изнад туђих погледа. Лети! Докле год око ти сеже. Јер само горе ја јесам ја. Јер само горе није теже. Далеко изнад схватања ваших примитивних умова. Далеко изнад ваших...
Ја причам са тобом. Говор мисли ил телепатија… Мени то страно није. Ја ти се обраћам говором душе Јер то је једино што носим у себи. Хиљаду боли у мени постоје, Хиљаде оквира живот...