Kad bih mogla ja da tebe Tvojim imenom zovem, Da ti puteve kojima prolaziš Popločam mermerom stvorenim U mašti želja, To bi uradila noći, dok spavaš. Kad bih mogla da ti ruke svoje dam Da mi ih čuvaš Dok budem svijetom prolazila Željna tuđih dodira. Kad bih mogla ja da ti budem Medaljon na vratu, Pa da budem pokraj tebe, Da me ne skidaš, Da...
Ti možda sada a ko zna gdje Srećan si... Kroz moj svijet pronešena ogledala Na koja se nikad pogledala nisam. Ti si mi klupko,kao mački U moj život ljubav bacio,iz knjiga kao božiji znak. Moju rijeku zlatom iznenadio Da mi dubine,kao čarolijom zablistaju. Kao spomenik ja sam sad Sudbino što se nisi slagala Sa moim izborom. Sve bi dala Samo za jedan osmjeh čarobnjaka...
СЕЉАЧКА...и тако моја "И тако..." Кренем ти ја, једно јутро у рану зору ту око пет ил' пола шес' ал' шес' сигурно није прошло, право у поље. На леђа метнем клепану косу, а у џеп ставим камен брусни на главу...
RANJENA U sazvežđu rascvalih šljiva Kad latice luna ponese Po srmi reke da baca, Videh u čestaru pticu Srebrnu od noćne tišine Gde slomljenim krilom gaca, Po vreži od belih lati. Niz pera smaragdnih boja I crvenih iskri od krvi Išla si slomljena svetom Vriska i beskrajnog jada Krotka u svojoj boli, Ne primetna za svet što strada Zanet svojom divotom...
Када је први сунчев зрак наговестио зору, наш посао је био готов и ми кренусмо. Идући кроз пусту и сабласну шуму са собом нисмо носили ништа сем успомена. Али нека се нико не вара – то уопште није био лак пртљаг. Чак...
LJUBAV Kada bi me neko pitao da li se ljubav može meriti i da li život ima smisao ako se ne ume voleti, odgovorila bih mu da i ljubav, i život, ma i kroz patnju, prepliću se u svemu i svima, i da se osećanja: blaga i strast, nalaze, više il’ manje, u svim, baš svim ljudima. Neki su, samo, svesni postojanja ljubavi i umeju da joj predaju cele sebe, jer, samo tako,...
(илустрација преузета са нет-а) Мајка и син, држећи се за руке, ходали су градом. Пошли су у куповину, али како је зима а дани кратки, излазак се претворио у ноћну шетњу. Па ипак, обасјани и искићени излози терали су...
(илустрација преузета са нет-а) Н a п ољу је било страшно хладно. Снег је п адао и п очело је да се смркава. Било је п ос л едње вече у години – вече уочи Нове године. По тој хладноћи и мраку улицом је ишла...
- Ха! Као да дрво може некоме бити пријатељ! - Видиш, мени је моје дрво било пријатељ какав се само пожелети може: пружало ми је склониште и штитило од свакојаких опасности. Осетих како неугодан тајац проструји...
Nemoj da te prevarim. Nemoj da te prevari lice sto ga nosim. Jer nosim masku, hiljadu maski, Maske koje se bojim da skinem, A ni jedna od njih nisam ja. Pretvaranje je moja druga priroda, Ali nemoj da te prevarim. Za Boga miloga, ne daj da te prevarim. Ostavljam utisak da sam siguran, Da je poverenje moje ime i smirenost moja igra, Da su vode mirne i da ja upravljam, I da mi niko...
Kada te molim da me slusas a ti pocnes da delis savete, nisi ucinila ono sto sam te molila. Kada te molim da me slusas, a ti pocnes da mi pricas kako ne bi trebalo tako da se osecam, onda mi gazis osecanja. Kada te molim da me slusas a ti smatras da moras nesto da ucinis kako bi resila moj problem, onda si me izneverila, ma koliko cudno to zvucalo. Ne pricaj, ne radi nista - samo...
To što smo se rodili ne dokazuje da smo živi, već da nas je zadesilo. To što ćemo upoznati smrt ne znači da ćemo biti mtrvi, već da nismo imali izbora. Religije greše što hoće da spašavaju čoveka. Njemu ne treba Bog da bi se spasio, već da bi se opravdao. * Volim kada me strefi patnja. Tako bar znam da nisam sam. Makar u sebi. *...
(слика са нет-а) У гнезду породица ласта посведневно се чула галама. А све то јер млади ластавић никако да се одважи на свој први лет. Када су, коначно, почели да губе стрпљење, родитељи одлуче да за кратко напусте...
Премда разоткривен, ја се и даље не усудих издавати покретима. Улога немог сведока некако ми је највише одговорала у тим тренуцима. И, кад мало боље размислим, чак и ако то није било зато што сам сам тако хтео, већ стога...
OSVIT S VIDIKOVCA 2 Viču Pjesnici na Korzu – Nema razglasa *** Kišni oblak Požurio i poprimio oblik Galebova krila *** Jugo na mahove – Vrapčići na rivi kljucaju Kišne kapi *** Jede pecivo – Jesenje lišće Pokazuje joj put *** Magla nad ravnicom – Sve gledam Očima prošlosti *** Jutro...
ja sam ja u svakom slovu ima malo kože moje u svim rečima, ima bića mog ima moje utrobe, ima moje vere ima mog srca, ima i mene ima i mojih čudnih snova izdaje me svaka pesma ja sam ja jedan čudan stvor al' se lečim p i š e m Zorica Sentić iz zbirke Ugasi tišinU br2 Ja nâs volim
- Ето ти сад! А ти се љутиш на њега... - Сигурно да се љутим, јер је он тај коме је пало на памет, на ону чувену «светску памет», да се поигра са њом и пусти је ка шуми. Лисица је до очаја покушавала да ме оцрни што...
- Ponekad se zapitam dokle ide bezobrazluk danasnjih Crnogoraca, odnosno ,, Montenegrina ,, .
Osvrdjujuci se na ,, Gorski vijenac ,, pitam se jel doslo posle puno vremena da oni stihova
budu realnost
,, Zdruzio se Turcin s Crnogorcem
odza rice na ravnom Cetinju ;
smrad uhvati lafa u kljusima ,
zatrije se ime crnogorsko ,
ne ostade krsta od tri prsta ,,
i stihova vladike Danila :...
(слика-рам са нета) Испросивши на једвите јаде свој сопствени живот из руку немилостиве зиме, цврчак је, с пролећем, занавек поспремио вољени инструмент. И, уместо свирке и забављања других, он реши да пронађе...
(народна прича) Дошао син у посету своме старом оцу с намером да га обавести о скорој женидби. Старац, премда обрадован вешћу, не допусти себи да га понесе слављенички занос, већ, уздржавши се, примети смерно: - У...
У сусрет нам је долазила лисица, тако бучно, да се сова зачуди, што њене ионако буљаве очи начини још буљавијим. Па ипак, све ово не потраја дуго - тек трен. Већ колико наредног секунда, она поврати своме држању...
ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ ливада процветала кесама о д најлона гаврани с е шепуре зима п о л а к о стeже Човеку н и трага капију широм отварам празник је, ћутим у тишини неко ће можда издалека стићи са ближњима с м о у...
PONOĆNA RAZMIŠLJANJA Gluvo doba noći, kada je čovek budan, momenat je čudan. Misli se roje, kovitlaju, i nimalo ne haju što su od svih najistinitije. Najbitnije je da čovek shvata koliko je grešio i koliko se tešio da se šta popraviti. Ništa ne možeš vratiti. Tek sâm sa sobom sebe i druge...
У кућици справљеној од земље, грања и каменица, живела је једна сложна зечија породица. Њу су творили отац зец, мајка зечица и њихов синчић зечић. Иако је породица на једвите јаде извлачила крај с крајем, из њиховог...
У сусрету са рашчерупаним грањем, које је аветињски упијало у себе месечеву светлост, указујући на своју инвалидност – устукнуо сам. Где год ми је поглед прошао, све је зрачило црном бојом мученичке патње. Пред...