Blog.rs

Виолета Милићевић пише за своју душу о душама оних који воле, верују и надају се, и за које је живот андрићевско чудо које се непрестано троши и осипа, а ипак траје и воли се, тако трошно, пролазно и непредвидљиво , као и о онима који су се много пута разочарали, али нису заборавили да се очаравају. Нада се да ће једног дана објавити своју другу збирку "Трун смо и трен", као и још неке збирке, романе и путописе који сањају свитање.