ГЛАС ИСТОКА, часопис за књижевност, умјетност, науку и друштвени живот УПУТА ЗА АУТОРЕ Позивамо ауторе да достављају своје радове и прилоге који садржајем одговарају основним тематским опредјељењима ''Гласa истока''. У часопису објављујемо радове који подлијежу редакцијској обради и ауторске радове који су рецензирани. Радови се категоризирају у сљедеће основне категорије: - изворна, ауторска књижевна дјела (пјесме, приче, трактати, књижевни прикази, уломци из романа, драме); - слике и прикази умјетничких дјела, умјетника, умјетнички самописи, као и сваки други умјетнички приказ; - изворни научни чланци, огледи, прикази, истраживања, магистарске радове и докторске дисертације; - излагања са научних и стручних скупова; - стручне чланке са корисним приједлозима; - чланци, коментари, есеји, колумне, репортаже, истраживања, као и сви други видови писане комуникације из области осликавања друштвеног живота. Сви радови треба да кореспондирају са концепцијом и основном мисијом часописа ''Глас истока'': инвентивно, креативно, визионарскo и нешаблонско размишљање. Радови треба да испуњавају сљедеће услове: 1. Да су у писаној форми (Times New Roman, фонт - 12), а пожељан је прилог на CD-у или електронским путем. 2. Наслови требају бити јасни и информативни. 3.Текстови стручних радова требају, у случајевима када елаборирају поједине сегменте једног проблема, садржавати концизне поднаслове. 4. У случајевима када се користе кратице и симболи, уз рад морају обавезно бити приложена објашњења. 5. Обим рукописа је до једне половине (1/5) ауторског табака/арка, односно osam (8) картица (до 14.000 карактера, са размацима, написани ћирилицом или латиницом, опремљени фуснотама и литературом. 6. У радовима ће се поштовати језик аутора (екавски или ијекавски), a писмо часописа је ћирилица. Радове слати на адресу: Удружење за ИКД ''Свети Сава'' (за ''Гласа истока''), Романијска бб 71420 Пале тел: 057 226-538, 065 543-983 e-mail: glasistoka@gmail.com Издавач

Nekad je sve bilo drugačije...

ЉИЉАНА БУЛАТОВИЋ – МЕДИЋ Лауреат је награде Савеза писаца Русије ИМПЕРСКА КУЛТУРА у категорији ЗА СЛОВЕНСКО БРАТСТВО, 2009. године – за храброст, верност и постојаност у служењу јединству православних народа. Лауреат је ДИПЛОМЕ ЗЛАТНИ ВИТЕЗ, на Првом Словенском форуму уметности Првог Славенског књижевног форума 2010. године, за допринос развитку књижевности и јединству словенских народа – за књигу РАПОРТ КОМАНДАНТУ. Рођена је (Дрљевић) 1940. у Томашеву, Црна Гора. Школовала се у Београду и Књажевцу, дипломирала на одсеку опште књижевности на Филолошком факултету Београдског универзитета. Живи у Београду. Члан је Савеза писаца Русије. Члан је Удружења књижевника Србије, почасни члан Удружења писаца ''Десанка Максимовић'' у Торонту, члан Удружења књижевника ''Поета'' и Удружења новинара Србије. Један је од оснивача и члан Међународног одбора за истину о др Радовану Караџићу. Председник је Скупштине Хуманитарне организације ''Браниоци отаџбине'', почасни је члан Борачке организације Сребреница. Од 1960. до 1975. бавила се професионално политиком и била на високим политичким републичким и југословенским функцијама у Београду и Титограду. Својом вољом напустила је политику и посветила се углавном истраживачком новинарству, публицистици, историјској литератури, бавећи се брањеним и за постојеће режиме непријатним темама. Од 1975. била је новинар - уредник у Документарној редакцији ТВ Београд, новинар београдског дневног листа ''Експрес Политика'', главни и одговорни уредник магазина за друштвена питања ''Политикин Свет'' (смењена од стране тзв. демократских снага 1991. године), потом била новинар ''Илустроване Политике'', дописник московског недељника ''Обшћаја газета''. У пензији је (од 1999. год.), између нових књига, пише за београдске листове и часописе: ''Гром'', ''Сведок'', ''Ревија 92'', ''Печат'', ''Правда'' , ''Вечерње новости'', многе руске сајтове фондск.ру, рускаја.линија, руск.ру. Члан је Издавачког савета Часописа савеза Писаца Русије РОДНАЈА ЛАДОГА (Петроград). Осим бројних ауторских и значајних фељтона, аутор је седамнаест књига, углавном књижевне публицистике: ''Била једном чета девојачка''(1985.), ''Призренски процес'' (1987.), ''Смрт је њихов занат – документи усташког тероризма''(1993.), ''Исповести'' (1995.), ''Генерал Младић'' (од 1996. – шест издања), ''Косово, не дам те забораву'' (1999.), ''Записи из пожара'' (поезија, 2000.), ''Радован'' (од 2002. - три издања), ''Завет мајке Радована Караџића'' (2003. два издања), ''Ламент над Косовом'' (2004.), ''Зар је злочин бранити отаџбину'' (2005.), ''Истинита Сребреница'' (2005. - два издања), ''Ореол или омча за Ратка Младића'' (2006.), ''Српске мученице Сребренице'' (2007.) ''Крици и опомена – страдање Срба у Насеровим логорима'' (2008.), ''Рапорт команданту – посвећена генералу Младићу'' (2009. и 2010.) и на енглеском језику скраћено издање ''О генералу Младићу и рату у Босни и Херцеговини''. Уредник је (заједно са др Алексом Ђилас) посебно значајне књиге ''Српско питање'' (1991.), која је окупила на ту тему елитне српске интелектуалце. Књига ''Генерал Младић'' објављена је на руском језику у Москви 1998. године. Као члан ХО ''Браниоци отаџбине 1998/99'' током 2003. и 2004. године организовала је и водила протестне трибине по читавој Србији, под именом ''Зар је злочин бранити отаџбину'', посвећене одбрани од хашке оптужнице команданата и припадника Приштинског корпуса Војске Србије и Црне Горе. На трибинама у Лесковцу, Бабушници, Краљеву, Врбасу, Чачку, Косовској Митровици и Београду, уз војнике, официре, родитеље страдалих војника, говорили су и такви ауторитети правних наука, као што су проф др Смиља Аврамов и академик Коста Чавошки. Као борац за очување достојанства српског народа кроз неговање документарне истине о савременој историји, о истинитим ратним и послератним догађајима у Сребреници, на основу вишегодишњих истраживања, Љиљана Булатовић је говорила на многим трибинама и научним скуповима у Сребреници, Новом Саду, Суботици, Београду, Москви, Подгорици и др. За ширу јавност њено најзапаженије излагање било је јула 2005. године на трибини посвећеној десетогодишњице ослобођења Сребренице, на Правном факултету у Београду, у организацији НВО Номоканон, али и на Конференцији о ''Страдању Срба у бирчанском крају – злочину без казне'', у Сребреници 27.октобра 2006. године. Од 1991. године не припада ниједној странци, нити партији. Редовно је учествовала на научним скуповима Српске радикалне странке ''Војислав Шешељ'' у Београду и Новом Саду против постојања и деловања хашког трибунала и на посебној трибини ''Истина о Сребреници'' у Београду. Љиљана Булатовић је имала излагање и на међународном научном скупу у Москви ''Деловање хашког трибунала – садржај, резултати, ефективност'', у организацији Центра за изучавање савремене балканске кризе у Институту за словенске науке Руске академије наука и НВО ''Историјски пројекат Сребреница'', 22 и 23. априла 2009. године. Адреса: 11000 Београд, ул. Милоша Савковића 11. e-meil: likid@eunet.rs