Пре извесног врмена створила се потреба за речју више. Не за било каквом речју, таквих је и сувише, већ напротив, за истинитом речју. Свесни да је дошло време страдања једини избор који смо могли направити јесте био између страдања за Истину и страдања за лаж. Будући свесни ко је отац лажи а ко Отац нас људи, нисмо се могли приволети пролазности већ непролазности, дакле - Истини. Опет, не из храбрости да би се у нама пробудио херој, већ управо из страха да би у нама могао умрети човек, умрети за вечност. Из тог истог страха ми се данас у овом врту мртвих душа Њему молимо да нас, ако је могуће, заобиђе чаша страдања али опет... нека буде воља Његова а не воља наша.