'Mi se ne poznajemo, mi saznavaoci, sami sebe ne poznajemo: ima to svog dobrog razloga. Nikad mi sebe nismo trazili – pa kako bi se i moglo dogoditi da jednog dana sebe nadjemo? S pravom je receno: “Gde je vase blago, onde ce biti i srce vase.” Nase blago je tamo gde su kosnice naseg sananja. Stalno smo na putu ka njima; kao rodjenim krilatim zivotinjama i skupljacima duhovnog meda stalo nam je zapravo samo do toga da – nesto “donesemo kuci” . Inace, sto se tice zivota, takozvanih “dozivljaja” – ko se od nas sa dovoljno ozbiljnosti odnosi prema tome ? Ili ko ima dovoljno vremena za to ' Eto , malo sam citirala Ničea, a šta Vam mogu reći o sebi , a da ne bude obavezujuće, je da ...volim da čitam ono što pišete , da cenim reč kao merilo svega oko sebe, i jako slušam , najjače jer verujem da uvek ostane nešto nedorečeno, i pisaću sa Vama jer prijate . Slaću Vam sunčane dane sa Kopaonika i mir koji osetim na svim ovim neverovatnim mestima, pričaću Vam o ljudima koji prolaze kraj mene. Nisam zaljubljena , ali volim jutra , nisam buca ali imam debele živce, nemam svo vreme sveta i prezirem satove i ogledala, divim se ljudima koji putuju i koji svakog vikenda pecaju , uživam da kuvam kada vidim da su svi užasno gladni , kap ružinog ulja može zameniti skupoceni parfem i to verujem . I verujem , da smo svi Bogo-tragači. U prošlom životu sam verovatno bila dosadna svraka koja je skupljala sjajne kristale. U ovom životu skupljam reči i dajem Vam ih sa ovog mog drveta starog neverovatno divnih dvadeset i tri godine . Grli Vas M.