Bila jednom jedna devojčica. Želela je da bude kao ptica, da raširi krila i preleti svet, da dočekuje zlatna svitanja. I dočekala je. Ne svitanja. Nego zlatni... Kavez. Znate li kakav je osećaj kad vas zatvore u kavez? A slobodni ste. Slobodni, a vezani. Kljuckala je mrvice u lepom zlatnom kavezu, cvrkutala. A onda se probudila. Nije prepoznala sopstvena krila. Zakržljala, malena krila. Mahala je njima pokušavajući da se odvoji od zemlje... Zaboravila je umeće letenja, smešna u svojim bednim pokušajima. Stidela se. Tih smešnih perca, kao očerupanog ptića.