Pisati, danas, postaje sve isplativije, sve uzbudljivije, sve opasnije. Pisati danas, znaci kopirati, prepisivati sve velike mudrosti sveta, koje se, eh stete, neko drugi vec setio da napise. Danas, mi koji pisemo niza smo klasa, sacinjeni od onoga sto osecamo. Jer, danas, osecanja su na meti svih teskih udaraca, svih zlih reci i svake zlonamerne misli. Zato se pisci nekad cine cudnim, zbunjenim, ispalim iz kolotecine u koju svi danas, kao roboti ulaze, ne gledaju svojim ocima, ne razmisljajuci svojim glavama. Pisci, rec koja zvuci tako mudro, kao da je sve sto je napisano mudra rec. Nazalost, mudrih pisaca je sve manje. Na srecu, pisaca samih, sve je vise, jer su se parametri poremetili. Da li ste primetili kako u ovim novim, naprednim vremenima rec "parametar" cesto ide u "poremecen". Da li parametar ili covek, pitanje je sad!? No, da se vratimo piscima, tim mitoloskim bicima, o kojima se danas samo prica, jer malo ih je ostalo. Upravo ti parametri koji su nekad karakterisali pisca, danas postaju poremeci, jer danas je svet liberalan, na svi srecu, i danas svi mogu da pisu. Pa sam tako i ja sebi dala pravo da pisem, da otvorim blog, da delim sa svima moje misli. Ko zna, mozda se i ja jednog dana utopim u tu kolotecinu. Do tada, ostajem najveci buntovnik svih i svakog vremena. Ostajem mudri pisac.